Page 16 - SRPSKI PIEMONT

ВОЈВОДЕ & МАСОНИ & СНС РС = „СРПСКИ ПИЕМОНТ“

У овом интервју Николић говори и о ембриону напредњаштва посејаном у
Бијељини 1997. године и казнама из Сарајева, над аутором ове књиге и Председником
„СНС РС“ као родоначелником институционалне корекције на Балкану.
Затим напредњачко светло 2012. године прелази у руке Александра Вучића, уз
каснији „привезак“ Адама Шукала као сведочанство континуитета.
Србија и српски народ на Балкану „јест и биће“ увек на
првом месту и осветљаваће пут настављања фазе континуитета,
где Александар Вучић преузима светлосну вертикалу и претвара
„СНС“ у платформу за шири српски корпус. Он преузима
суверенистичку филозофску улогу лидера свих срба на Балкану
и странку „СНС“, потом 2023. године предаје Милошу
Вучевићу, у сигурне руке. Александар Вучић знајући шта је
приоритет народа и Србије, улаже надљудске напоре да прво
економију подигне на завидни светски ниво, а затим паралелно
у границама дозвољених могућности, ради на политици „СНС“
да не буде само странка, већ покрет и симбол институционалне
борбе за „Српски свет“ и „Српски Пиемонт“.

Биће говора и о томе како се напредна идеја Светог Саве не гаси, већ
трансформише, како се жртва не завршава, већ прелази у нову форму. „СНС РС“ постаје
савремено семе које у Србији клија као напредно светло, као платформа за „Српски
Пиемонт“, као симбол институционалне борбе за „Српски свет“.

У историји српског народа ретки су тренуци када се идеја, институција и личност
споје у јединствен чин. Ова књига је управо такав чин. Настала је из потребе да се
разјасни, осветли и ритуално потврди вертикала српске напредне идеје или
напредњаштва. Она не почиње са Гарашанином, Перићем, Николићем, Вучићем,
Вучевићем, нити са партијом, већ са Светим Савом. Првим напредњаком у духовном
смислу, који је знао да без реда нема слободе и без институције нема народа.
У српској историји напредњаштво није настало као партијска идеја, већ као
духовна потреба. Његов први носилац није био политичар, већ светитељ, Свети Сава,
рођен као Растко Немањић око 1175. године. Његов чин оснивања аутокефалне Српске
православне цркве 1219. године био је први институционални корак ка српском
напредњаштву, слобода кроз ред и идентитет кроз институцију. Свети Сава није био
револуционар, био је коректор. Његова мисија није била да руши, већ да успостави. У
том смислу он је први напредњак, човек који је знао да се народ не води емоцијом, већ
структуром.

12