Паралелни живот и „Слободно-зидарске“ активности „Близанца“ од дечачке радозналости до самог врха Светске „Масонске пирамиде“, са највећим 33^о Масонским степеном је златни пут поплочан стазом Светлости Проф. др Винка Перића, редовног члана више светских Академија наука.: https://vinkoperic.com/lang_sr/skain.php
  Данашњи (2024.) профани мулти дисциплинарни Професор, Др безбедности, академик, иноватор, напредан у свему успешно је оправдао поверење своје Француске и Српске Браће који су му дали поверење за улазак у „Масонски храм“ а да при томе никада није имао потребу да пређе „црвену линију“ Српских нациналних интереса, већ обрнуто увек је у границама могућности подизао ту лествицу на виши патриотски ниво.
  С обзиром да Масони имају своје Тајне које се не могу износити у профани свет, мислимо да је најбоље за почетак да кренемо са упознавањем историјата и појашњењем основних појмова о Масонерији који се могу јавно изнети те да ексклузивно изнесемо и неке од трансценденталних успешних активности Проф. др Винка Перића и у овој нај лепшој мистериозној и бесконачној тајној Светлости.
  „Мистеријо светлости, од кад си ме прожела – растем дивећи се вечној лепоти коју ми допушташ да видим...“ - Пол Гоген
  Први пут када осетите како сте различити од других и запитате се „Зашто?“, знајте да сте позвани на Стазу Светлости и да се пред Вама отвара могућност да таму овоземаљског живота замените Светлошћу Вечности. Даље је на Вама. Чујете ли, позив, или не чујете? Хоћете ли, кренути, или нећете? Можете ли, стићи, или не можете?! Пут који Вас чека није ни кратак, ни лак. Густи су слојеви таме који обавијају сваког од нас. Сумња, завист, љубомора, страх, незнање, болест... све нас то чека на Путу, као и остале сенке профаности. Искра која нас позива и води, наизглед, тако је мала. Ми нисмо рођени за Таму, ми смо деца Светлости. И зато корак по корак, вео по вео, искуство по искуство, враћамо се кући вођени Великим Неимаром свих Светова. Године и године рада претварају се у додир Вечности, спознаја низа малих постају Откровење једне Велике Тајне...
  Сада стојим тако, усправан и обасјан Светлошћу, упознат са истином о Себи, инициран у највиши (33^о) познати степен Шкотског обреда, на Висинама о којима сам маштао када сам први пут положио руку на Библију, када сам, помало уплашен првим Ритуалом али фасциниран и одлучан, смогао снаге да прихватим поновно рођење како бих нашао Светлост. Праву, вечну и истинску! Веровао сам, тада, да је то крај нечега што може да спозна Човек, али сада знам да је тај крај заправо само почетак. Почетак потребе (можда и обавезе) да се спознато искуство пренесе и проповеда Истинска и вечна Светлост.
  И спреман сам. Да људима кажем своју Реч. Реч која ће онима који умеју да чују бити мост ка Светлости, позив да ка Њој крену и бакља која ће им помоћи да начине прве кораке кроз све већу и гушћу Таму.
  Све док сами не научите да и под њеним најгушћим велом не сагледате искру Светлости и идете за њом путем Истине. Стара мудрост која каже да „Цвет цвета увек тамо где је посејан“, води ме да као Српски Масон и патриота, који је из Београда службено послат да живи и ради у Републици Српској, свој рад посветим првенствено свом народу са обе стране Дрине, затим и човечанству. Тако сам увек и чинио. И као младић радознало заинтересован за иновације и откривање непознатог, један од првих приватних предузетника и стручно-научних менаџера на простору СФРЈ, а касније као Доктор безбедносних, медијских, политичких, еколошких и историјских наука.:https://youtu.be/jT7Dw0RMJ8c
  Проф. др Винко Перић је власник и компаније „ВИКОМ“, и сувласник преко 50 фирми, предузећа и електронских медија на Балкану.:https://youtu.be/MueLEBfCedM
  Све његове активности, иноваторство, трагалаштво и прегалаштво, спознаје и бројне титуле, признања и награде.: https://youtu.be/5x7ny-Bokh0 па и његови успони и понеки падови, били су посвећени свом Српском народу, и својој Браћи - Масонима. И зато ће и овај сајт, као и књига „Српски масони и национална идеја“ пре свега, покушати да осветли сложен однос српских Масона и српског народа, да укаже на допринос српског масонског покрета у решавању националног питања кроз историју, а и данас, као и да развеје заблуде о наводном антисрпском карактеру масонства, које додуше постоје и код других народа и нација.
  Верујем да ће овде изнети ставови и аргументи помоћи да се неке ствари разјасне, да многе заблуде нестану како би садашња и будућа Браћа са ових простора могла да поздраве за почетак оснивање нове Обједијенције и рад за почетак „Велике Националне Ложе“ Републике Српске, (Српског Пијемонта, Отвореног Балкана) као представника аутохтоне, самосталне и независне нове „Масонске државе“ на Балкану, равноправне са свим осталим „Масонским државама“ Света. А касније да братским масонским ланцем спојимо Браћу свих српских балканских земаља у Светлу “Српског Пијемонта – Отвореног Балкана”.
  Искрено верујем да ће то, имати велики значај не само за Републику Српску, већ за све Српске земље, које су чекале свог новог Ујединитеља са центром у Београду. Он је напокон стигао и над Србијом и Београдом склања густу таму, а светло бело одело ће обући у јавности када се сложе све коцкице! Светлост привлачи СВЕТЛОСТ! О да, привлачи СВЕТЛОСТ...!
  О укупном профаном животу и активностима од рођења 1953. па све до 1996. године, тј. до завршетка првог и главног дела једне од његових животних Мисија. (Остварење животне жеље прекодринских Срба где је и рођен, старе преко 2.000 година).: https://youtu.be/5RTG6bjAszM
  „Масонерија устоличава краљеве. Њена рука обликује судбине светова. Масони су најмоћнија организација на земљи” - Менли Палмер Хол
  Када научник који има мултидисциплинарни приступ појавама које изучава, какав је Проф. др Винко Перић, онда он покушава да јавности приближи резултате свог рада и спознаја, те обично полази од покушаја да на неки начин дефинише област којом се бави кроз познате чињенице и појмове, које касније надограђује својим новим практичним сазнањима. Но, такав приступ у бављењу феноменом слободног зидарства не показује се баш као адекватан. Ма колико реалног искуства имали, колико год Енциклопедија прелиставали или ауторитета консултовали, нећемо наћи одговарајућу дефиницију Масонерије којом би могли објаснити савршен склад њене сложене структуре, свеобухватност њеног учења, нити спознајну вредност Тајни које нам понеку открива. Не зато што то неко хоће да сакрије, већ због тога што се речју не може изразити Неизрециво, нити коначним Бесконачно. Бесконачна дубина се не може измерити, а све је индивидуално.
  Шта год рекли или написали увек се суочавате са чињеницом да вам дефиниција није потпуна, или да звучи прешироко а испразно. Но, као доктору наука велики му је изазов да у мноштву података и извора, мешавини легенди и чињеница, свима или само изабранима доступним материјалима и практичним искуством, одабере оне највредније за контекст теме и представи их разумљивим језиком за све читаоце. Отуда, овај увод сматрајте скромним доприносом да се основни појмови Масонерије приближе просечном грађанину са више страна и углова, јасним речима и без претензија давања коначних судова и дефиниција, али са намером да читаоца упозна са историјском истином и оним документима који се у јавности могу за сада изнети. Сви смо сведоци у профаном свету на поплави безброј манипулација, обмана, превара до неслућених размера посебно медија и политичара.

  Братство „Слободних зидара“ или „Масонерија“ (ови појмови ће бити коришћени као синоними) древни је мистични ред чији ритуали и основни принципи у времену сигурно имају много дубље корене него што то говори писана историја Реда. Прихваћено је гледиште многих масонских научника да масонство потиче од клесара који су изградили многе наше замкове, цркве и катедрале, као и други мајстори за хлеб, челик, одећу...
  Званична историја Реда започиње 24. јуна 1717. године, у Лондону, када је уједињењем 4 слободне ложе тога времена створена Уједињена Велика Ложа Енглеске (United Grand Lodge of England-UGLE), са првим Великим Мајстором, Антони Сејером на челу. Ова ложа се сматра мајком свих ложа, (1).
  До тренутка лобирања за „ВОФ“ Проф. др Винко Перић је био у потпуно кoнспиративном и догматском Братском ланцу са Братом Зораном Ненезићем из Београда, иначе првим Великим мајстором „Велике Ложе Југославија“ која је пробуђена са Немачком Браћом, а успавана због 2. Светског рата и Тита.
  Иначе Проф. др Винко Перић је, не случајно, био на двогодишњем школовању 1979./80. у „WEB Robotron“ u Белину - ДДР за програмера и упознавање најновије дигиталне технике и технологије Источног блока.
  Подсетићемо Вас на лого те државе, која је била први експеримент у историји човечанства, тј. после Другог светског рата.
  После проведених пар година са Француском Браћом из Републике Српске и уношењу светла у Ложу „Никола Тесла“ у Бањој Луци те у профаном свету трансцендентално пројектује једног Брата за Саветника Председника Пепублике Српске, појаве се Браћа из Београда из Врха Обедијенције „Регуларне Велике Ложе Србије“ са лобистичком понудом да Проф. др Винко Перић часно прихвати „Масонски ланац“ Шкотског реда и напредовање према својим способностима и заслугама у Братском ланцу.
  Проф. др Винко Перић прихвати Афилацију у нај бројнији „Српски Братски ланац“ у Србији те уласком у Ложу „Балкан“ Ор. Београд започиње јачати „Српски Масонски ланац“. Својим заслугама, успешношћу и резултатима рада у „Српској Масонерији“ Винко Перић се поставља за Заменика Великог Мајстора „Регулаторне Велике Ложе Србије“ са 32о степеном „Масонске пирамиде“ са акцентом на активностима око уношења Светла и покретања рада Масонске Браће у другим државама.: https://youtu.be/i-PafYf2scQ
  Са тадашњим Великим Мајстором Овједијенције „РВЛС“ (Ч.В.) у дворцу „Михановић“ у Тухељским Топлицама, је покренута и „унето светло“ у „ВОХ“ „Велики Орјент Хватске“ 6017. те устоличен први Велики мајстор Брат Зоран Војнић Тунић, а Проф. др Винко Перић, Заменик Великог Мајстора Регуларне Велике ложе Србије, постаје и Почасни члан „Великог Орјента Хрватске“.: https://direktno.hr/direkt/veliki-orijent-financijski-najmocniji-evo-kako-su-poslovale-i-ostale-masonske-loze-u-hrvatskoj-183056/

  Већ током 1723. године Велика Ложа Енглеске публиковала је своју прву књигу, под називом “Књига масонске конституције”, која се сматра темељном повељом савремене масонерије, а која је у јавности познатија под називом “Андерсенове конституције Слободних зидара”, према аутору Џејмсу Андерсону. Та књига, превасходно њен други део у коме се износе главне поставке масонског учења, актуелна је и данас и одредила је, у основним цртама, идеологију масонства и његове принципе деловања, мада све поједине националне ложе имају своје конституције, које се у неким појединостима разликују.
  Иако се поуздано не зна да ли је Андерсон ово дело написао на сопствену иницијативу, или на иницијативу Реда, познато је како је у децембру 1721. Велика Ложа Енглеске одредила Комисију "петнаесторице образоване браће" да изврши ревизију тог његовог рада. Kомисија је дала сагласност у марту 1722, а у јануару 1723. књига је била у продаји.(3) За оно време заиста брзо. Прво издање имало је 110 страна, а завршавало се са три древне масонске химне. Поред практичног, Андерсонова књига има и велики историјски значај као прва јавна објава масонерије профаном свету. И то су историјске чињенице.
  Но, као и већина древних редова и Масонерија има своју неписану историју, као и обреде, гестове и сазнања, која указују да је њено порекло много старије од периода који покривају историјски верификовани извори. Поменута Андерсенова књига, чији први део говори о наводној историји реда, креће од Адама, нашег праоца, “који је геометрију носио у срцу”, па преко архитеката “паладијаниста”, Неврода, цара Соломона, Питагоре, Еуклида и остале “браће” долази до савременог масонства.
  Из таквог приступа произилази тзв. масонско рачунање времена које на хришћански календар додаје својих 4.000 година по древним записима, па се сада налазимо у 6.024. години масонског календара. У то можемо веровати или не, али свакако нема убедљивих доказа који би оваквом приступу дали научну вероватноћу.
  Историчари масонерије никако не занемарују везу савремене Масонерије коју називају “спекулативном” и средњовековних гилди (еснафских удружења) оперативних масона, односно зидара (каменорезаца, градитеља). Уосталом, термин “слободан зидар” заправо је буквалан превод енглеске речи “freemason”, која је, опет, скраћени облик од “freestone mason – каменорезац”. Реч freestone означава камен за обраду, односно клесање (тесаник, најчешће кречњак), али је услед скраћивања речи остало само “free”, што на енглеском значи “слободан”. Тако је каменорезац постао слободан зидар, мада не смемо губити из вида да су у еснафској терминологији то увек били синоними.(4)
  У том смислу наводи се да је слободно зидарство имало три фазе. Прва фаза биле су ложе строго оперативне масонерије које су настале још у средњем веку, а за чланове имале искључиво занатлије грађевинске струке. Сматра се да је та фаза трајала до почетка XVII века, када је почело придруживање чланова из виших слојева које можемо сматрати другом фазом. Из старих рачуна Лондонске зидарске компаније (London Masons' Company), који датирају из 1621., види се да су неки чланови, поред редовне годишње чланарине, плаћали и за „произвођење у зидара“ и да су они према Вилијему Престону (историчару Масонерије из XVIII века) били „џентлмени профињеног укуса“. Иако документи из ранијег периода нису сачувани сматра се да је овај процес отпочео две-три деценије раније. Из тих времена потиче и израз „прихваћени“ који постоји и данас. Први џентлмени за које се поуздано зна да су постали „прихваћени“ масони су Генерал Роберт Мареј (1600-1675) и антиквар Елијас Ешмол (1617-1692),: Мареј је 20. маја 1641. године инициран у Единбургу, а Ешмол је 16. октобра 1646. примљен у зидарску ложу у енглеском градићу Ворингтону. (4)
  Тек онда долази трећа фаза, фаза савременог, спекулативног, слободног зидарства и његова званична писана историја. Везу данашњег, спекулативног, масонства са изворним, оперативним, треба тражити не само у ретким сачуваним историјским документима тога времена и израженој обредној симболици, већ и очигледним везама данашњих масона са привредним и финансијским токовима.
  Са езотеријског аспекта, а у доху зодијачког знака Тауруса-Бика, пре више од 6.000 година у "Првом Вавилону" рођено је прво Тајно Друштво. Седам мудраца су били чувари кључева знања и бесмртности. Та група јесте "Братство", чији је задатак очување спиритуалног знања и слободе. Било је познато под многим именима, али се најчешће називало "Братство Змије" или касније, "Кућа Змаја".
  Древни месопотамски текстови повезују братство са сумерским принцом Енкија. Како су Сумери тврдили, Енки је био стварни историјски лик, и први лидер братства које је основао на земљи. Братство је расло и ширило се, преко старог Египта до Соломона који од братства добија инструкције да подигне храм.
  За потребе изградње храма Соломон упошљава посебно изабране зидаре "дионизијске Мајсторе", чији је Ред био настањен у Библосу. Они су практиковали и чували мистичну традицију античког и древног "Реда Мемфиса".
  Тада је по први пут у својој дугој историји "Братство змије" изашло из "сенке" под именом "Слободни Зидари". Братство је касније створило нове редове попут Витезова Темплара, Розенкројцера и илумината.
  Братство је настало у освит цивилизације, и од самог почетка, па све до данас, је за обичне, профане људе било и остало велика загонетка. Масонерија чува те древне "тајне" кроз своје симболе, ритуале и обреде.
  Значајна група аутора, међу којима је најпознатији Џон Робинсон, писац чувене књиге “Рођени у крви”(5), указује на могућност да су масони настали током XIV века, од преживелих чланова Реда Темпларских Витезова, пребеглих у Шкотску након прогона који је над њима извршио француски краљ Филип IV Лепи.
  Сами Витезови Темплари основани су у периоду између 1111 и 1118. године са званично прокламованим задатком да одрже тзв. Јерусалимско краљевство од напада Муслимана и осигурају безбедност великог броја ходочасника из Европе у Свету земљу. Свој штаб лоцирали су на Брду Храма у Јерусалиму за које се верује да је било место постојања тзв. Соломоновог Храма. Нема сумње да њихов боравак баш на том месту није био случајан, као и да су под њиховим строгим надзором вршена ископавања на том простору. У књизи „Хирамов кључ“(6), аутори тврде да су темплари пронашли назорејске свитке и благо Јевреја закопано пре рушења храма, те да је то био разлог њиховог брзог богаћења. Такође, верује се да су преузели и древне масонске тајне инспирисане принципом „Маат“, које су се сачувале кроз јеврејски народ, Мојсија, а касније Исуса, Јакова и Кумранску заједницу.
  Било како било Темпларски Ред, чији су чланови иначе били под заветом сиромаштва, веома је брзо дошао у посед великог богатства, што их је, уз њихову изузетно добру повезаност, неспорну храброст и широка папска овлашћења, брзо учинило битним фактором на међународној политичкој сцени тога времена, а везе са мистичним редовима муслиманског Истока додатно су јачале њихов утицај. Њихово богатство и брзо ширење испостава уз чврсту хијерархијску структуру омогућило им је да поставе принципе савременог банкарства, омогуће трансфер новца и његово позајмљивање уз камате, трговину меницама, издавање и уновчавање вредносних писама итд. што је толико ојачало Ред да су му се клањали чак и краљеви.
  Но, краљеви су краљеви па је један од њих, француски владар Филип IV Лепи који је Темпларима дуговао много новаца, решио да дугове намири ликвидирањем повериоца. Учинио је то истовременим ударом на све Темпларе у Француској и територијама на којима је могао остварити свој политички утицај, уз прећутну сагласност Папе Клемента V, Француза коме је две године раније помогао да буде устоличен и да папско седиште премести у Авињон. Хапшења, монтирана суђења и фабриковане оптужбе које су се из Француске прошириле и на остале европске земље осим Португалије и Шкотске, уништиле су видљиву структуру реда, али не и сам ред. Иако је Папа Клемент V формално распустио ред 1312. године, а његова преостала имовина предата је на управљање Реду Малтешких Витезова, нема сумње да се део Темплара, како би се спасио прогона, склонио у Шкотску, којом је тада владао Краљ Роберт I, који је већ био екскоминициран из Католичке цркве и није се морао повиновати захтеву о њиховом прогону. Други део je безбедност потражило у Португалији.
  Део аутора и у масонском и у профаном свету сматра сасвим реалном тезу да су Темплари који су се склонили у Шкотску створили или бар пресудно утицали на обликовање масонског учења, његових драмских ритуала и организационе структуре. Давно пре Робинсона у књизи „Рођени у крви“, на везу Темплара и Масонерије је у својој чувеној беседи указао Ендрју Мајкл Ремзи, шкотски витез и масон, творац тзв. „Ремзијевог обреда“, којим је први устоличио три општа симболичка степена у масонерији (Ученик, Помоћник и Мајстор), далеке 1728. године.(7)
  У сваком случају, одређене историјске подударности, чврста повезаност међу масонском браћом, као и строго хијерархијско устројство указују на одређене везе Темплара и Масонерије, без обзира ко је старији – кока или јаје. Онима који желе да детаљније проучавају ову широку тему дате су одређене полазне основе, па нека наставе а ми идемо даље са упознавањем основних појмова о Слободном зидарству, које је, нема сумње, данас највеће, најраспрострањеније, и најснажније братство на свету, са одговарајућим утицајем и у Српским земљама.
  У сваком случају масонска поука каже да је Масонска кецеља старија од Златног Руна и Римског Орла, што директно упућује на традицију која је претходила, древном Египту.

  Масонерија под лупом, њено богатство симбола, принципијелност и поштовање правила, светлим и конспиративним братским активностима, сугерише да је неприкосновени ризничар спиритуалног, искуственог и напредног знања и историјске мудрости. Масони су тако снажно повезани, чувајући унутар свог Братства непроцењиве вредности тајне од јавности и профаног света.
  Опште узевши можемо рећи да је масонерија интернационално, религијско-мистично, истинито-искрено Братство људи, вођених одређеним моралним и духовним вредностима и вером у Великог Неимара свих светова, који се практиковањем одређених принципа учења и древних ритуалних драма баве надоградњом своје духовности и спознајом своје истинске природе. Изградњом сопствене духовности сваки масон, симболично, као појединачна цигла, доприноси изградњи Великог храма хуманости и духовности Човечанства. И управо та активност, та изградња и самоспознаја себе као дела Великог храма хуманости и духовности, оно је што вековима повезује све масоне света кроз простор и време, без обзира на расу, религију или обедијенцију. Или, краће, Масонерија изграђује човека и човечанство ка човечности!
  Три основна принципа следе слободни зидари на свом путу Светлости: Братску љубав, Помоћ и Истину.
  Братска љубав подразумева да сваки масон показује толеранцију и поштовање према мишљењу и ставовима других и да се према људима опходи са разумевањем, уважавањем и добротом.
  Помоћ значи да масони увек и несебично шире доброчинство, милосрђе и бригу о угроженима, не само када су у питању њихова браћа, већ и целокупна заједница у којој живе, било да то чине добротворним прилозима, хуманим или волонтерским индивидуалниом радом и саветом, без обзира да ли је неко тражио или изнео свој проблем.
  Истина као принцип подразумева да Масони увек стреме истини, постављајући себи високе моралне и етичке стандарде чијем испуњењу теже у сопственим животима, како међусобно тако и у свакодневном или профаном свету, како га Масони називају.
  Сви слободни зидари верују да се управо на овим принципима, који звуче тако једноставно, темељи пут ка вишим моралним и духовним стандардима, без којих нема спознаје Светлости. Али, ти принципи уједно профилишу и однос масона према средини у којој живе, према друштву чији су саставни део. Отуда, слободно зидарство захтева од својих чланова да поштују власт и законе државе у којој живе и раде, а грађанске дужности Слободног зидара морају увек надјачати обавезе према другим Слободним зидарима. Покушај било ког члана да заштити брата Масона који се понео безчасно или незаконито противна је његовим обавезама према Реду и осталој браћи.(8)
  Такође, злоупотреба припадности Масонском братству ради свог или туђег, професионалног или личног интереса увек ће наићи на осуду Братства и супротна је условима које је члан (брат) прихватио приликом пријема у Ред. Све ово Масоне чини „добрим људима на добром гласу“!
  Иако се Масонерија углавном сматра тајним друштвом, такво мишљење је углавном наслеђе прошлости. Већина савремених масона сматра да масонерија није Тајно друштво већ друштво са Тајнама. У сваком случају, сви чланови су слободни да објаве личну припадност Братсву, али немају право да открију припадност осталих чланова, чиме се чува њихово право на дискретност, нити могу давати у јавности и медијима никакве коментаре о Масонерији без одобрења и консултације свог Великог Мајстора. Ради њих, знакови препознавања и коришћење гестова у комуникацији и даље су тајна Братства.
  Без обзира на одређене разлике које постоје у појавним облицима Масонерије, основни масонски рад или плава Масонерија подразумева три степена:
  I. Ученик
  II. Помоћник
  III. Мајстор Масон
  Ова три степена и овај редослед обавезни су за све масонске ложе, подразумевају тачно прописану Иницијацију (Ритуал), али се међу обедијенцијама може разликовати време предвиђено да се ови степени савладају, што свакако зависи и од кандидата. Даље напредовање зависи од обреда коме припада одређена ложа, процене надређених и аспирација, као и природне и образовне способности кандидата.
  Иако традиционално Слободно Зидарство као услов за пријем у ред подразумева и веру у „Бога“, а прва иницијација врши се на светој књизи религије којој кандидат припада (Свето писмо, Куран, Талмуд итд), Масонерија није религија, нити је замена за религију. Она је отворена за људе свих религија и након иницијације у Братство, они могу наставити практиковање своје вере. Но, будући да религијске разлике могу носити семе раздора међу људима, разговори о вероисповестима нису дозвољени за време састајања у ложи, баш као ни разговори о политици, из истог разлога. Но, то не значи да се масони не могу бавити религијом или политиком, или у њима посредно учествовати. Уосталом, многи масони су били или су данас политичари, баш као и свештеници разних религија, но то не треба повезивати са њиховим активностима у ложи. Та слобода избора једна је од карактеристика Слободног Зидарства.

  Сви Масони света међусобно се сматрају Браћом коју у јединственом Братству уједињује вера у Врховно Савршено Биће, кога називају Великим Градитељем Свих Светова, Великим Неимаром Свемира, Великим Архитектом и сл., што су појмови који се углавном користе као синоними за Врховног Творца. Отуда сви Масони света поштују иста темељна правила (тзв “масонске заповести”), користе исте поздраве, знакове и гестове и шифре „препознавања“ и један другом помажу у складу са правилима Реда. Та повезаност Масонерију чини јединственом и најмоћнијом организацијом на планети.
  Но, то јединство не подразумева апсолутну униформност и назвали би га минимумом неопходно потребног јединства, које оставља простор и за одређене разлике неминовне када се узме у обзир широка расапрострањеност Слободног зидарства и чињеница да слобода представља један од његових основних принципа. Постоји много различитих Великих Ложа и других масонских облика организовања, који су подељени у више сродних групација, које се разликују у одређеним детаљима везаним за приступ, облик Ритуала, степеновању Знања итд. Битно је схватити да те различитости не подривају већ јачају јединство тих различитости масонерије као светског феномена, јер појединцу остављају више простора да Себе изрази кроз свеукупно светско Братство.
  Ову тврдњу можемо поткрепити и часним примером Брата Винка Перића који је један облик Масонерије заменио другим, (ВОФ-РВЛС) како би боље и брже остварио своје аспирације и жеље ка Путу Светлости, а да је све то протекло у међусобном складу, коректности, разумевању и толеранцији.
  Један од основних облика изражавања различитости у Масонерији, која збуњује почетнике и недовољно информисане људе, јесте подела на традиционалну (догматску) и либералну (нетрадиционалну) масонерију. Под традиционалном масонеријом углавном подразумевамо оне Ложе које се придржавају стриктног поштовања древних масонских принципа, древних обреда и правила. То значи да њихови чланови морају веровати у Бога (не могу бити атеисти), да морају бити мушкарци старији од 21. године, да поштују строгу обавезу чувања тајне итд. За разлику од ње тзв. либерална масонерија прихватила је “модернизацију” својих основних принципа у складу са “захтевима времена”, што подразумева постојање женског чланства и формирање женских и мешовитих ложа, отварање врата својих храмова људима који се изјашњавају као атеисти, као и показивање веће отворености у комуникацији са јавношћу и профаним светом.
  На простору српских земаља данас делују и традиционална и либерална масонерија. Традиционалним Ложама обично се сматрају оне које се везују за енглеску и немачку масонерију, а либералним оне које раде у оквиру Великог Оријента Француске (ВОФ), мада та подела није тако једноставна, нити једнозначна.   Такође, ваља указати на постојање више масонских система, тзв. Обреда који се разликују по начину третирања напредовања после три универзална степена, односно након тзв. “плаве масонерије”. Иако постоји изузетно много упоредних редова са својим структурама и многоликим називима степенова, све их можемо уклопити у два основна система: Шкотски Обред и Обред Јорка, које не треба везивати за географске појмове. Ова два система су неприкосновено најраширенији и најцеловитији системи виших степенова Масонерије. Шкотски обред над три основна степена тзв. “Плаве масонерије” надограђује још 30, па има укупно 33 степена, а Јоркширски још 10, укупно 13. (9)
  У Шкотском обреду, који је најраширенији на овим просторима, надоградни степени од 04 до 33º, називају се Црвеном масонеријом и ингеренција над њиховим додељивањем није на Великој Ложи већ то подпада под ауторитет Врховног Савета тела које се формира на нивоу тзв „масонске државе“. У Србији ово тело успостављено је 1912. године као „Врховни Савет Краљевине Србије”, а његов први Гранд Командер био је Ђорђе Вајферт. Данас, ово тело се назива “Врховни Савет 33^º Древног и Прихваћеног Шкотског Реда Србије” и оно је ауторитет који одабиром и позивом омогућава напредак масонске Браће ка вишим степенима.(10)
  Оно што чини нераскидиву везу ова два система јесте Мистерија Краљевског Свода и откривања Тајне Речи, која је у трећем степену била изгубљена. То је веома битна веза и окосница дубоких мистерија езотеричног знања које се назире и испливава у вишим степеновима, но то већ залази у више нивое Знања. Но, када већ помињемо езотерију, ваља указати да постоји и трећи, све раширенији, огранак Масонерије, познат под називом “Езотерична масонерија”, заснован на “Древном и Примитивном Обреду Мемфиса и Мизраима”, који инспирацију тражи у мистеријама древног Египта, а свакако припада либералној масонерији будући да укида готово сва ограничења регуларне масонерије (има женске чланове, полно опредељење се слободно изражава, члан се може постати и са 18. година итд).
  Оно што је важно јесте да је, у смислу обреда, на простору српских земаља убедљиво најраспрострањенија Масонерија Шкотског обреда. На њој се заснива како рад Ложа које припадају “традиционалној”, тако и рад Ложа ВОФ-а у Србији, које су део “либералне” Масонерије.

  Будући да се у масонерији све Велике Ложе сматрају једнакима и да не постоји ниједна која има примат, ради уношења реда у структуру организације успостављен је концепт међусобног признања Великих Ложа на одређеним принципима. Свака Велика Ложа има списак других Великих Ложа које признаје као веродостојне (регуларне) и са њима одржава масонску комуникацију и масонско пријатељство. Ово практично значи да њихови чланови могу међусобно да се посећују, испомажу, учествују у заједничким пројектима и сл.
  Са друге стране, чланови Великих Ложа које се међусобно не признају, не одржавају међусобне контакте нити имају масонске комуникације, нити се посећују. Наравно, то не утиче на односе и контакте у профаном свету - пријатељске, родбинске и слично.
  Из тога следи једноставан закључак да што има више признања једна Велика Ложа има и већи значај у масонском свету. Дакле, снагу и утицај Велике Ложе не одређује само број и структура њених чланова, већ и број братских организација које је верификују као такву. То вам је слично као и у профаном свету. Није довољно прогласити самосталност нове државе, ако она не добије признања других држава тај потез је бесмислен!
  Постоји више разлога због којих једна Велика Ложа признаје или не признаје другу али два најчешћа разлога су питање регуларности и искључиве надлежности.
  Искључива (Ексклузивна) Надлежност је принцип по коме само једна Велика Ложа може имати надлежност у једној гео-политичкој области, територији (држави) и бити призната као таква. Ако две Велике Ложе тврде да имају надлежност на истом подручју, у том случају, Велике Ложе из других подручја мораће да одлуче коју од њих ће признати, осим у случају да те две Велике Ложе у истој држави признају једна другу. У том случају Велике Ложе са стране могу признати обе и то најчешће чине.
  Регуларност је принцип заснован на поштовању масонских начела, принципа, и традиција, као и на легалном пореклу неке Велике Ложе. Свака Велика Ложа има списак својих услова за признавање регуларности друге Велике Ложе, а већина њих је заснована на условима за признање које је донела Уједињена Велика Ложа Енглеске 1929 године, мада има и одступања. Легално порекло једне Велике Ложе подразумева да је основана од стране друге регуларне Велике Ложе или од најмање три Масонске Ложе.

  Као древни Ред, Масони у свом раду и представљању користе мноштво симбола који за њих имају одређено спознајно, ритуално или комуникативно значење. Једна од старих дефиниција Слободног Зидарства јесте да је то учење о моралу, заогрнуто алегоријом и представљено симболима. Такво одређење свакако није потпуно али јасно указује на значај симбола у масонском учењу. Отуда сматрамо потребним да просечно информисаног читаоца кратко упознамо са основама масонског симболизма и нај раширенијим симболима које Масонерија користи. При томе, посебно је важно истаћи да нема, нити може бити коначног и догматичног тумачења масонске симболике. Симболи, током успињања спиралним степеништем хијерархијског напредовања члана масонске заједнице, временом добијају другачија тумачења, у чему се, између осталог, и огледа софистицираност Масонерије као Краљевске Уметности. И смисао кретања ка вишим степенима.
  Књига светог закона, шестар и угломер три су најважнија масонска симбола, која симболизују три Велике Светлости и увек се налазе на масонском олтару.
  Књига светог закона је нека од светих религијских књига на којој се полаже иницијативна масонска заклетва и обично се ради о Библији, Курану или Талмуду, али може бити и нека друга у зависности од религијског опредељења чланова.
  Угломер је упроштено говорећи – симбол материје, части, постојаности карактера, моралног закона. Он нас, као спој вертикалног и хоризонталног подсећа на значај равнотеже и помаже у доношењу исправних одлука. Правилно одабран угао темељ је стабилности онога што се над њим гради, а Масони су пре свега градитељи.
  Шестар симболизује дух, али и упозорава на границе сазнања, те се у масонским ритуалима никад не шири на угао већи од 90о. Шестаром окружујемо наша стремљења како би их уз помоћ стечене самоконтроле усагласили са фреквенцијом Универзума.
  Шестар и угломер посматрани заједно јесу у неодвојивој симболичкој вези. Сагласно симболизму круга који чини шестар, односно четвороугла који настаје радом помоћу угломера, шестар се доводи у везу са одређивањем времена, а угломер са одређивањем простора. Поред односа духовног и материјалног, уздржаности и моралне исправности, времена и простора, космичког и земаљског, однос угломера и шестара јесте и однос мушког принципа, који симболизује шестар, и женског принципа који симболизује угломер. Међусобни положај шестара и угломера симболише и различита стања у којима се налази слободни зидар наспрам материјалних и духовних снага. Ако је угломер положен на шестар, материја влада духом. Ако су шестар и угломер укрштени, те две снаге су уравнотежене, а ако је шестар положен на угломер, то је знак духовне надмоћи. Када се између шестара и угломера налази латинично “G“ или Свевидеће око то обично симболизује Великог Архитекту Свемира, односно Врховно Биће или Бога, мада за слово “G“ има и других тумачења.
  Kецеља, као важан масонски симбол, је први поклон који Слободно зидарство дарује кандидату, уз подуку да кецељу треба да чува и носи на ритуалним радовима током свог читавог часног масонског живота. Кецеља стално подсећа масоне да се од њих тражи да живот воде на чист, исправан и моралан начин. Само ако воде живот на такав начин, заслужиће да буду позвани, када за то дође време, у Небеску Ложу којом председава Велики Архитекта Универзума. Као и угломер и шестар кецеља је симболична веза данашње, спекулативне, са древном, оперативном, масонеријом. Мада, у зависности од обреда и ритуала, варира и боја па чак и облик кецеље, може се рећи да кецеља са симболима на њој и лентом око врата поред осталог означавају, статус и ранг Масона на Путу Светлости.
  Поред ових постоји и низ других масонских симбола, који указују на везу масонстства са Древним градитељима Соломоновог храма.
  Чекић и длето су ученичка оруђа којима мењамо реалност и стварамо жељени облик. Чекић је воља, а длето разум – и само њиховим смисленим садејством постижемо жељени резултат.
  Висак симболизује дубину знања и усправност у моралном смислу, те представља вертикалу нашег деловања која спаја човека као духовно биће са Универзумом.
  Либела је симбол друштвене једнакости и представља нашу хоризонталу, односно наше деловање у свакодневном животу усмерено ка социјалном окружењу.
  Лењир, који има 24 цола (инча), као симбол сати у дану, подсећа нас на неопходност да дато нам време правилно распоредимо и указује на важност одмерености при доношењу одлука и уравнотежењу нашег деловања у циљу постизања склада са универзалним законима.
  Пирамида са пламтећом звездом и свевидећим оком представља древни хералдички симбол божанског принципа, свевидећег Великог Архитекте Свемира. Њених седам кракова носе симболику броја седам, обједињујући троугао и четвороугао и представљајући “космичку лиру“, Питагорину “музику сфера” и генерално склад Универзума.
  Наравно, ово је само део богатог масонског симболизма, који заинтересованима може бити непресушно поље истраживања и спознаје. А ми идемо даље у приближавању основа масонског учења, које ће просечно обавештеном читаоцу омогућити квалитетније поимање материје коју ћемо изнети. Идемо на расветљавање веома важне области о односу масона и отаџбине, при чему напомињем да Масони бригу о својој породици увек стављају на прво место.

  Једна од највећих заблуда која се шири о Масонима јесте да они као наднационална организација нису у довољној мери патриотски оријентисани и одани својој отаџбини држави у којој живе, односно да је њихов космополитизам често усмерен против националних интереса. Но, то једноставно није тако. Напротив. Љубав према отаџбини саставни је део изворне масонске идеје а основни масонски принципи подразумевају оданост и спремност на служење својој отаџбини у сваком тренутку. Однос масонских ложа према држави, који важи и данас, регулисан је још тзв. Првим енглеским масонским законом из 1723. године, где стоји: „Масон је мирни грађанин једне државе, где год живео и радио и никада се не укључује у устанак или заверу против мира нације.“(11)
  Ово важи за све Масоне света, а без дилеме могу да кажем да у случају српске Браће довођење у сумњу њиховог искреног патриотизма није само заблуда, већ и велика неправда која им се наноси. Јер, српски Масони су и у најтежим временима, по српске земље и народ, имали удела у обликовању и промоцији српских националних идеја и интереса. Храбро, одговорно и бескомпромисно, многи од њих радили су на територијалном, културном и духовном уједињењу српског националног бића. Неке од њих то је коштало и живота, а може ли бити веће жртве?
  Према подацима, које лако можете проверити у литератури или на интернету, слободни зидари били су, рецимо, Доситеј Обрадовић, Стеван Мокрањац, Илија Гарашанин, Стеван Сремац, Никола Пашић, војвода Живојин Мишић и многи други знаменити Срби који су градили српски национални идентитет. Њима оспоравати патриотизам и љубав према свом народу најблаже речено је неукусно. https://youtu.be/zfNvxFlQkYk
  Да је тако и данас најбоље ћемо показати цитирањем једног од основних начела које се у овој или врло сличној формулацији налази и поштује у свим српским Ложама: “Масони Србије воле своју Отаџбину, они су јој одани и верни. Они сматрају својом дужношћу да бране њену слободу, самосталност и неповредивост њене целине, сарађујући на подржавању унутрашњег реда и мира – речју, писмом и делом”.(12)
  Након много година ходања масонском Стазом Светлости, данас, 6024., Проф. др Винко Перић као Суверени Велики Главни Инспектор (Највиши – 33^° Шкотског обреда)и Велики Мајстор ВНЛ РС, одговорно каже: „Да никада на том Путу нисам наишао на ништа што би се косило са мојим патриотским уверењима или ме спречавало да радим на добробит своје земље и свог народа. Напротив. Спознаја масонских тајни, јачање веза и успон на лествици јачали су моје могућности у том смислу“.
  Масонерија јесте наднационална организација, али Слобода и Љубав према Човеку као темељне вредности масонског учења дају Вам довољно простора да формулишете свој однос према националном онако како осећате да је исправно. Ако сте частан и поштен човек, а као масон такав морате бити, ваш патриотизам никада неће бити усмерен против других народа и нација и док год је тако ви сте у оквирима масонског учења колико год јасно били национално опредељени. Наравно, можда Вас светина неће увек најбоље разумети, можда ће Вас непријатељи клеветати или лажни пријатељи пробати да искористе, али све је то нажалост нормално у профаном свету. А када смо код ове аномалије у профаном свету, које, мање више има код свих народа, морам поменути најеклатантнији српски пример лажи, клевета, инсинуација, усмерене ка ововременом Државнику и перјаници српског националног корпуса на Балкану Александру Вучићу.

  Са аспекта Регуларне (традиционалне) масонерије члан може постати сваки мушкарац који верује у Бога (без обзира које је религије), који је досегао онај број година који је као минимум прописало Масонство у његовој земљи (најчешће 21.) и који је особа од личног и породичног угледа, при чему се посебно обраћа пажња на част и постојаност карактера. Подразумева се да је кандидат спреман да себе изграђује „клеше“ и прихвата масонске принципе живота и рада.
  У основи, пожељно је да Масон познаје или препозна потенцијалног Брата и обави први дискретни прелиминарни разговор са њим. Други разговор се обавља са још једним масоном, и обадвојица дају писмену препоруку и гаранцију за тог кандидата. „Куцање на вратима Масонског храма“, тј. жеља или захтев за пријем, може затражити и сам кандидат, при чему мора разговарати барем са двојицом Браће који ће га препоручити Ложи ка којој стреми и који се сматрају његовим гарантима. Они “прате” и Ложи одговарају за рад и напредовање кандидата све док он не буде инициран у трећи, Мајсторски степен, када постаје пуноправни члан ложе (Мајстор Масон).
  Без обзира на препоруку бар двојице браће кандидат мора и писмено аплицирати за чланство попуњавањем неке врсте обрасца који поред општих генералија кандидата (године, занимање, адреса итд.), мора садржати и његову биографију, а може, али не мора, садржати и захтев да кандидат одговори на питања о мотивацији за учлањење, очекивањима, или нека друга питања од значаја за ту ложу. Уз то предаје се и фотографија кандидата.
  Тек након све те процедуре кандидат се обавештава да ће бити приступљено гласању о пријему.
  За разлику од регуларне, либерална масонерија има флексибилније услове за пријем чланова, пре свега у делу да у своје редове прима и жене, атеисте и млађе кандидате од 21 годину. Све у свему, уласком у Масонерију кандидату се отварају нове могућности духовног развоја, учења на свим нивоима и смисленијег живота. Практично, улазак у један нови свет, у коме се Масони не могу задовољити оним што имају и што јесу, већ радом, вером и надом увек стреме даље – ка усавршавању себе и света око себе, називајући то радом на себи као „необрађеном камену“.

  При крају овог кратког свеобухватног појашњења основа о Масонерији указаћемо и на основну разлику између „масонског“ и „профаног“ света. Сам термин „профани“ означава неког ко је „ван храма“, „неинициран“ или „обичан-овоземаљски“, а Масони га употребљавају као најадекватнији термин за „немасоне“ како би подвукли разлику, али без икакве намере дискриминације оних који нису Масони, будући да начела масонског учења сматрају да су сви људи достојни поштовања и да се њихово мишљење мора уважавати, а осећања поштовати.
  Зато, када говоримо о разлици између масонског и профаног света, то треба схватити врло условно, јер то нису одвојени, паралелни, већ прожимајући светови у сваком од нас. Свако људско биће предодређено је, има могућност, да спозна Светлост, а хоће ли то учинити или не ствар је његовог избора. Они који су кренули Стазом Светлости, чине то не да би побегли из профаног света већ да би спознали у масонерији истину бољу применили је у свом окружењу и тиме укупно друштво учинили бољим и смисленијим. Пре свега и себи, али и другима.
  Слободно зидарство, његови принципи и иницијације дају вам не само нова духовна сазнања, већ и далеко потпуније сагледавање истине о ономе што мислите да вам је познато у профаном свету. Да се не би губили у фразама, пробаћемо да то објаснимо метафорички, лако разумљивим речима. Пробудите се у огромној мрачној просторији у којој никада нисте били. Испочетка не видите ништа, али после извесног времена очи Вам се привикну на таму и почињете да разазнајете само неке ствари и нормално се крећете. Мислите да је то у реду, да је довољно. А онда нађете шибицу, па затим и свећу. Затим бакљу. Схватате да сваки пут видите нешто што претходно нисте могли, и да ваша могућност да користите оно што има у соби расте. Све док не пронађете прекидач и упалите сијалицу. Тада спознате да је соба нешто савим друго, лепше и другачије од оног што сте мислили. А, онда крећете даље, и спознајете да постоје и друге лепше собе.
  Усвајајући масонске принципе, технике и ритуале сваки појединац „клеше“ себе и преузима одговорност за сопствени живот и дела. Не заклања се иза ничега и никога.
  Ни богатство ни сиромаштво, ни образовање ни незнање, ни здравље ни болест, никога не могу ослободити обавезе да чини оно најбоље што може с обзиром на околности. Масони ово спознају и делују у складу с тим.
  Отуда, односи међу масонима су далеко искренији, толерантнији и здравији него односи међу људима у профаном свету. Заиста. Нема обмана, превара, бешчашћа, нема користољубља као мотива за дружење. Када си у невољи, не мораш ни тражити помоћ, браћа која то виде сама ће се јавити да помогну. И ти ћеш њима. Уосталом, таква се и заклетва даје и потписује.
  У том контексту износима два практична искуствена и примера из живота Брата Проф. др Винка Перића, академика наука.
  - 2011. године установе доктори у Градишци, на Сави да је добио рак дебелог црева Ц167. Ппошто је за ту врсту операције дебелог црева међу најстручнијим био Примаријус Др Кукић, његов добар пријатељ, је то успешно урадио са две операције у болници Градишка, на Сави. Међутим Градишка има старију опрему и нормално је да се на другом месту поново почиње у микро изведби појављивати туморчићи. У то време Винко је био са ВОФ Браћом из Србије на радовима у Сремској Митровици. Пошто је због болести морао изостати са Масонског рада ложе само је дао информацију Браћи што не могже доћи. Сутрадан су га наређивачки замолили да дође у већи град у Србији на преглед, што је и урадио са једним Братом из тог града. Два сата је био у „рају“ како то данас каже за наркозу, тј. на прегледу и поправци са нај савршенијим уређајима, те када се пробудио око кревета је угледао комплетно руководство те медицинске институције у белим мантилима. Његово шаљиво прво питање је било: „јесам ли ја то у рају?“ јер су биле и неке фине даме. Директор те клинике му је одговорио: Брате од данас си поново рођен и најздравији у животу. Од тада већ десетине година Винко не зна шта је бол, једе све што пожели и ради што год жели, до данас 2024. године. Разумећете што имена не можемо да износимо. Касније му је Брат који га одвео на клинику рекао да су већина доктора били по пар година на специјализацији у Америци и да је та установа донаторски од Браће из иностранства добила нај модернију медецинску опрему 5 генерације.
  - Мој његов пример се односи на бизнис. За разлику од других пословних колега он већину менаџерско-финансијских послова води у сарадњи са банкама и њиховим кредитима. Његова компанија „ВИКОМ“ је сарађивала са Комерцијаслном банком у Градишци, јер је имала копчу са Српском Београдском банком. Прије 15. година долази у окружењу до лошијег пословног амбијента за медије који желе да буду потпуно самстални и независни какав је ВИКОМ РТВ. Његова приватна брачна ситуација је налагала да се растане са супругом Драгицом и да би она била задовољна, купи јој 4 нова стана и ауто од око 500.000 КМ. Кредитних средстава. Месечне обавезе према банци су биле од око 6.000,00 КМ само по овом кредиту, што до тада на бази пословања није проблем. Међутим због ситуације у окружењу, као и Винкове болести приходи су почели падати. До истека обавеза остало је око годину дана и свака банка је легално могла да је хтела, на његово тражење да, да грејс период да нешто прода или да му да други кредит на дужи рок уз мању месечну рату. Имао је солидну већу имовину. Променом директора Петра Бабића који је отишао у пензију, као ни других пет највећих банака у РС нису „ВИКОМ“-у хтели дати ништа или су га пословно уцењивали, јер Винко није у спрези са влашћу! ВИКОМ добије блокаду и ВИНКО крене у продају имовине, међутим тешко се може било шта продати јер се ситуација у окружењу погоршава.
   После месец дана зазвони његов телефон и мушки глас са друге стране га културно поздрави и упита да ли је сутра у фирми да би дошао да унесе мало Светла у фирму. Одмах ми је било јасно да га шаље неко од Браће јер је шифра Светло наша масонска водиља у односу на тамно профано окружење. Када је дошао испунио је све моје жеље и плус је од своје банке понудио 30.000,00КМ револвинга са речима: „Брате, пошто си нај стручнији у бизнису, држава од тебе има највећи интерес, шта год и колико год требаш реци“.
  Он је знао да је Винко у животу до данас подигао преко 40 фирми и компанија плус 18 електронских медија, запослио је директно и индиректно преко 1.000 радника, а да не говоримо колико је новаца кроз порезе и доприносе дао својој држави РС. Милионске донаторске износе у рату нећемо ни да помињемо. Нешто више је аргументовано као и све у животу до 1996. године је изнео у својој књизи: „ПРАДИГМА УСПЕХА У ВРЕМЕНУ ТРАНЗИЦИЈЕ“. https://vinkoperic.com/
  Нажалост, све то прогнано је из животне свакодневнице профаног света који се данас губи у негативним емоцијама, зависти, мржњи, љубомори. Није случајно да у масонском свету нема болести заснованих на стресу и осталим психосоматским узроцима. Оне нестају кроз иницијације и поштовање принципа масонског учења усавршаваних стотинама година.
  Овај шири увод има сврху да онима који о Масонерији мало знају одшкрине врата тог света, на начин који ће им омогућити једноставно разумевање основних појмова, без сензационализма и непотребних мистификација, како би без хендикепа пратили наставак активности Проф. др Винка Перића, са жељом да на врата Масонског храма „Велике националне ложе Републике Српске“ закуцају потенцијална Браћа из РС и Балкана, како би заједно брже остварили Масонску мисију у Републици Српској и Балкану, а то је прво уношење Светлости у нову Масонску обједијенцију – „државу“ у Свету, па затим и на Балкану.
  Надамо се да смо у томе успели, указујући на путоказе за даље самостално истраживање на изнете теме, а да нисмо били досадни Браћи, која углавном ову материју дубље познају.
________________________________________________________ Одреднице:
(1) - http://ugle.org.uk/about-freemasonry/history-of-freemasonry
(2) - https://sh.wikipedia.org/wiki/Slobodno_zidarstvo
(3) - http://www.dekalog.rs/index.php/education/72-andersonove-konstitucije-1723-sveopste-prihvacena-povelja-moderne-spekulativne-masonerije
(4) - Настанак Масонерије – Жолт Лазар – (Visio Mundi Publishing – Нови Сад 2002. година)
(5) - Рођени у крви – изгубљене тајне масонерије – Џон ј. Робинсон (Народна књига, Алфа 1995)
(6) – Хирамов кључ – Кристофер Најт, Роберт Ломас (Каирос 2007)
(7) - http://www.vmls.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=6&Itemid=5
(8) - http://www.rvlsrbije.org/sta-je-slobodno-zidarstvo/
(9) - http://www.slobodnozidarstvo.org/uploads/23429/documents/Mason_br.11.pdf
(10) - http://tvmls.org/obred.html
(11) - http://www.rgls.org/sta-je-slobodno-zidarstvo/
(12) - http://tvmls.org/nacela.html