Posle pravno SUD-ske registracije - Proizvodnja, usluge, trgovina „VIKOM“ d.o.o. Gradiška p.o. dana:23.11.1989. i početka funkcionisanja uvoza i izvoza svega pa i elektronike u Jugoslaviju, što je značilo da možemo sa dalekog istoka uvoziti jeftine delove za kompijutere, kako bi ih mi sklapali u Jugoslaviji. Znači bio nam je potreban manji vlastiti prostor jer su i (HP, Microsoft i Apple) počeli u garaži! Potrebni su bili i najbolji stručnjaci za izradu našeg softvera i montažu hardvera kod tadašnjih računara PC 286/386, da po sistemu ključ u ruke isporučujemo sve što treba tadašnnjim početnim preduzetnicima i novo osnivanim firmama u Jugoslaviji.
  Ova dva parametra uz solidne finansije su osnova za početak i razvoj u ovoj oblasti biznisa. Prvi milion šilinga smo dobili bukvalno na lepe oči u Beču, kao avans. Naime Direktor Rajfajzn banke u Beču je u prvom razgovoru sa Predsednikom Ko. VIKOM g. Perićem i Izvršnim direktorom za Evropu g. Stanišljevićem odmah odobrio milion šilinga u minus za plaćanje robe na Tajlandu. Takvu poslovnost sam, posle rata, očekivao i od Rajfajzn banke u RS i radovao se pokretanjem njihove ekspoziture u Gradišci te sa novinarima propratio medijski. Međutim prema mom iskustvu sa njima kasnije, njihova poslovnost je među naj bezobraznijima u RS, ali to je posebna tema.
  Validnost i za ovu oblast u oceni kadra za softver sam dobio u Školskom centru „Robotron“ u Berlinu kada sam izučavao i tadašnje programe (tzv. Mašinski jezik). Opširnije u knjizi ili na:Paradigma uspeha u vremenu tranzicije (vinkoperic.com), strana 161.
  Zašto sam kao vlasnik i Predsednik razvojne kompanije "VIKOM" doneo odluku da među prvim firmama u okviru Holding kommpanije bude upravo ova za elektroniku i računare?
  Kao radoznao dečak, nisam se smirio dok me nisu u srednjoj školi nastavnici teoretski, a u radio klubu „Mladi radnik“ Šabac, (Predsednik R. K. Dragan Petrivić i Mićo Ninković) praktično naučili da sam napravim radio stanicu na 27MHz i ST-AM radio prijemnik. Nikako mi do tada nije bilo jasno kako može čovek da uđe u tranzistor ili radio prijemnik i da priča ili peva i nikada neću biti srećan kao kada sam sa svojom amaterskom radiostanicom uspeo da razgovaram na daljinu sa drugima.
  Presudno je bilo i moje izučavanje kompijuterskih sistema na dvogodišnjem školovanju za softver programera i hardver servisera u tadašnjem DDR - VEB "ROBOTRON" - R4201 za procesne kompijuterske sisteme Istočnog bloka 1979/1980 godine u Berlinu.
  Kompijuteri su inače elektronski uređaji koji obrađuju podatke i izvršavaju zadatke na osnovu instrukcija koje dobijaju od ljudi.
  Zavirimo li malo u istoriju računara, videćemo da je prvi elektronski računarski sistem "ENIAK" bio težak preko 27 tona, a zauzimao je prostor od oko 168 kvadratnih metara. Bio je dimenzije od oko dva prosečna stana. Da bi računar bio „snažan“ poput ljudskog mozga trebao bi biti u mogućnosti da odradi oko 40 triliona operacija u sekundi i imati memoriju od oko 4.000 terabajta.
  Nagli razvoj nauke u oblasti kompijuterske tehnike i tehnologije doveo nas je do pojma "Veštačka intelegencija" koja se bavi analizom i razvojem metoda i algoritama uz pomoć kojih računari mogu da izvršavaju brojne kompleksne zadatke koji zahtevaju i stepen ljudske intelegencije.
  Ipak, i pored mnogih filozofskih neslaganja o tome da li “prave” i samostalne inteligentne mašine zaista postoje, jedno je sigurno da se taj sistem odnosi na skup tehnologija pokretanih mašinskim učenjem, čije sam temelje izučavao u Brlinu i koji omogućavaju mašinama da obavljaju zadatke koji su ranije obavljali samo ljudi, kao što su generisanje pisanih sadržaja, upravljanje automobilom ili analiza podataka.
  Kako sam ja uvek veoma radoznao i volim nove ideje i novitete u svim oblastima, tako sam među prvima na Balkanu nabavio robote (od čistačice do realizatora RTV programa) i uveo u program VIKOM Radija i TV „Veštačku inteligenciju“ u oblasti elektronskih medija. https://youtu.be/t5CR3Uz2nvo Time sam enordno smanjio troškove radne snage, koju je sve teže naći, racionalizovao proces proizvodnje i emitovanja RTV programa, sofisticirao postupke i tim inovacijama doprineo velikom povećanju prihoda, kao i slušanosti i gledanosti VIKOM RTV.
  I ako sam 2003. godine među prvima uveo evropske standarde poslovanja ISO:9001 RWTUF iz Esena, sada ga držim u arhivi.