EU = AUSTRIJA = BEČ = JUGOSLAVIJA = BiH = BANJA LUKA SRBIJA = ŠABAC = REPUBLIKA SRPSKA = GRADISKA, NA SAVI
"Što jači udar u čvršći kamen - to veća iskra sa više Svetla"
Ako želimo poslovanje "WICOM" Kompanije od Beča (1987.) do Gradiške, na Savi (2024.) realno sagledaти, trebamo tačno i imperativno razumeti bitne faktore kao što su: vreme, okruženje i istorijsko-mondološke okolnosti od osnivanja do danas, koji su veoma bitno uticali na rad i rezultate rada, opstanak, samo održanje i inovativni razvoj, prilagođavajući se tim i takvim okolnostima. To je tridesetogodišnji tranzicioni period, između dva veka, dva dijametralno suprotna društveno-politička sistema, dva odbrambeno-otadžbinska rata, i zmeđu drugog i finala trećeg Svetska rata, prepun bogatih i dramatičnih događaja i promena. Ako bi se poštovala stroga birokratska pravila, mesto rođenja ili osnivanja jedne od prvih privatnih Kompanija na prostorima Balkana, je Beč (Austrija), u drugoj polovini dvadesetog veka (1987.). Razvojni put se kretao od Beča preko Beograda, Banja Luke, Šapca, do Gradiške, na Savi - Република Српска. U periodu osamdesetih godina prošlog veka, iz ugla YU - građana, zapad je bio izazov i raj za mnoge ljude, a pogotovo za sposobne biznis preduzetnike. Austrija je izgledala naj povoljnija za biznis po više osnova. Tu šansu je među prvima isprobao i uspešno iskoristio Akademik Prof. dr Vinko Perić, trenutni Profesor na dva Univerziteta. Austrijski poslovni embrion, je sam zamislio i startovao pod nazivom "WICOM" Ges.m.b.H. EXPORT-IMPORT, WIENA, a i danas ga uspešno vodi i radi pod inovativnim i praktičnim nazivom "VIKOM" RTV, neminovno prilagođenim uslovima iz okruženja. A šta je bio katalizator ili okidač da Vinko Perić pokrene svoj privatni biznis u Beču? U tadašnjem YU komunističkom sistemu, obeleženim autokratskom vlašću komunističkog faraona Josipa Broza, miljenika određenih centara svetske moći, sposobni menadžeri i preduzetnici su proglašavani tehno- menadžerima ili klasnim neprijateljima društva i državnog sistema, oni su, kako se tvrdilo, ugrožavali proklamovana načela društvenog sistema - svetinje zvane društvena svojina. Privatni biznis i lična svojina smatrani su za jerez. Kap je prelila čašu tadašnjim privrednicima, kada je u BiH 1986. godine usvojen Zakon o oduzimanju, bez naknade, legalno i legitimno stečene privatne imovine. Svako privatno vlasništvo poslovnog prostora (preko 70 m²) smatralo se viškom i oduzimano je kompletno sve bez naknade. Taj zakon je definitivno prisililo i Vinka Perića na poslovne aktivnosti na "demokraskom i slobodnom" Zapadu, kojem će se kasnije pridružiti i celi Balkan. U Titovoj Jugoslaviji privatnim poslom se mogle baviti samo male ugostiteljsko-uslužne samostalne radnje i po neko zaposlen u društvenom preduzeću, koji su uz dozvolu tog preduzeća dobili i Rešenje za dopunski rad od dva sata privatno, posle podne uz paušalno plaćanje poreza. Tadašnji TV mehaničar – Majstor, a današnji (2024.) Akademik, Profesor Doktor Bezbednosti Vinko Perić je započeo svoj posao sa 19. godina u EI Niš, PSM Beograd, kao Šef EI - RTV servisa u Bosanskoj Gradišci, kao najbolji TV mehaničar u Jugoslaviji. Prije toga je odbio poslovnu ponudu fabrike TV u boji iz Hanovera. Opširnije u elektronskoj varijanti knjige: Paradigma uspeha u vremenu tranzicije (vinkoperic.com), na strani 72. Prijavljujući dopunski privatni rad i popravljajući RTV tehniku, pogotovo kolor TV koji su bili basnoslovno skupi i kvarili se često, taj dopunski posao je donosio veliku finansijsku dobit! Tu dobit je Vinko pretvarao u devize sa kojima je podizao kredite za stambenu gradnju, a prema odnosu 3:1. Dobijeni novac je pola upotrebljavan za izgradnju velike poslovno stambene zgrade sa lokalom preko 70m2, a polovina je išla ponovo u devize i u daljnje kredite. Devalvacija je „med“ za sposobne preduzetnike. Opširnije u elektronskoj varijanti knjige: Paradigma uspeha u vremenu tranzicije (vinkoperic.com), na strani: 141. Ali ne leži vraže, komunistička vlast je uvidela problem bogaćenja svojih "klasnih neprijatelja" i donose zakon u BiH po kome se moralo oduzeti kompletan privatni prostor preko 70m2 bez naknade. Vinko Perić sa suprugom i dvoje dece je tada imao 73m2. Znači zbog tri kvadrata trebalo je sve oduzeti bez naknade. Pošto je ova informacija stigla na vreme moralo se hitno raditi sa Predsednikom SUD-a u Gradišci i u toku 24. sata je sve uspešno i pravosnažno završeno. Na tužbu supruge Dragice Perić razveden je brak pravosnažnom presudom, podeljena i pravno i fizički imovina na dva dela i dva lokala i počelo se tražiti rešenje za biznis u drugoj stranoj državi. Zahvaljujući informacijama Akademika Prof. dr Radoje Radića iz Banja Luke koje je kao prijatelj i poslovni saradnik preneo g. Periću, kao i Nebojši Stanišljeviću suprugu od koleginice Sandre - jedne od korektnih sekretarica g. Perića, u Beču je Vinko otvorio i pokrenuo firmu "WICOM" Ges.m.b.H. EXPORT- IMPORT, Wiena, EU, i postavio za Izvršnog direktora Nebojšu Stanišljevića. Opširnije u elektronskoj knjizi: Paradigma uspeha u vremenu tranzicije (vinkoperic.com), na strani 134. Ovaj poslovni potez se kasnije dolaskom Ante Makovića na vlast u Jugoslaviji, višestruko isplatio i Kompaniju vinuo u vrhove svetskog biznisa. Zahvaljujući tranzicionim promenama Sveta, a time društveno-političkog i pravno-ekonomskog sistema, u Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka, dolazi do zakonske mogućnosti osnivanja firmi sa prepoznatljivim privatnim vlasništvom. Primenjujući, na Zapadu stečena, kako praktična tako i naučna saznanja, 23.11.1989. godine, čovek sa vizijom, inovator i tadašnji preduzetnik mr sci. Vinko Perić, proširuje svoje poslovne aktivnosti Holding Kompanije "WICOM" iz Beča, na naše prostore, sa centralom za YU u Banja Luci, i Gradišci, na Savi – RS - BiH i Srbija - Šabac. Osnivanje novih firmi u raznim oblastima privrede zavisilo je i od raspoloživih i slobodnih stručnih resursa, odnosno stručnih kadrova spremnih za zajedničko deoničarsko ulaganje, rizik i rad. Problem stručnih i sposobnih kadrova tada je bio, a danas još gori, jer je tada otpor tranzicionim promenama sa jednog sistema rada i razmišljanja na drugi sistem bio jako veliki, a danas je nešto drugo i gore. Stručni kadrovi su retkost. Vikom je 1990. godine platio tadašnjih 30.000,00 DEM - DP "Čajavec" Banja Luka, da dozvoli prelaz magistru elektronike Mladenu Vidoviću u "Vikom", koji je bio stručnjak iz oblasti novih kompjuterskih tehnologija. Zahvaljujući njegovoj usko segmentnoj stručnosti, većina tadašnjih osnovanih preduzeća posebno u Hrvatskoj i BiH je startovala sa hardversko-softverskim računarskim sistemima ili PC kompijuterima Kompanije "VICOM". Opširnije u elektronskoj knjizi: Paradigma uspeha u vremenu tranzicije (vinkoperic.com), na strani 161.. Do razbijanja YU i nasilne sececije, (uz svestranu pomoć stranog faktora koji je neminovno proizveo građansko-vjerski rat), u okviru Holding Kompanije "VICOM" funkcionisalo je 16 nezavisnih preduzeća, kao i par deoničarskih društava u kojima je "VICOM" bio jedan od glavnih osnivača i vlasnika, među kojima su: "KOSIG- DUNAV" osiguranje Banja Luka, "CROACIA" osiguranje Zagreb, "AGROPROM" Banka Banja Luka, kasnije Privatizacioni Investicioni Fond "PRIVREDNIK" itd. . . Opširnije u knjizi ili elektronskoj varijanti knjige: Paradigma uspeha u vremenu tranzicije (vinkoperic.com), na strani 175. i 221. Iz većine poslovnih aktivnosti Ko. “VIKOM” može se ponešto i poslovno naučiti ili saznati prava istina iz dokumentarnih filmova VIKOM TV, kao jednog dela Kompanije. Pogledajte: