Ako želimo poslovanje "WICOM" Kompanije od Beča (1987.) do Gradiške, na Savi (2023.) realno sagledaти, moramo imperativno i tačno sagledati bitne faktore kao što su: vreme, okruženje i istorijske okolnosti od osnivanja do danas, koje su veoma bitno uticale na rad i rezultate rada, kao i neminovno prilagođavanje tom i takvom okruženju.
  To je tranzicioni period preko trideset godina, između dva veka, dva dijametralno suprotna društveno-politička sistema, dva odbrambeno-otadžbinska rata, prepuna bogatih i dramatičnih događaja i promena.
  Ako bi se poštovala stroga birokratska pravila, mesto rođenja ili osnivanja jedne od prvih privatnih Kompanija na prostorima Balkana, je Beč (Austrija), u drugoj polovini dvadesetog vijeka (1987.). Razvojni put se kretao od Beča preko Beograda, Banja Luke, Šapca, do Gradiške, na Savi - Република Српска.
  U početnom periodu osmdesetih godina prošlog veka, iz ugla YU - građana, zapad je bio izazov i raj za mnoge ljude, a pogotovo za biznis preduzetnike. Austrija je izgledala najpovoljnija za nas. Tu šansu je među prvima isprobao i uspešno iskoristio Akademik Prof. dr Vinko Perić. Austrijski poslovni embrion, koji je sam zamislio i ostvario je startovao pod nazivom "WICOM" Ges.m.b.H. EXPORT-IMPORT, WIENA, a i danas uspešno radi pod inovativnim i praktičnim nazivom "VIKOM" RTV.
    A šta je bio katalizator ili dodatni okidač da Vinko Perić pokrene svoj privatni biznis u Beču?
  U tadašnjem YU komunističkom sistemu, obilježenom autokratskom vlašću komunističkog faraona Josipa Broza, miljenika određenih centara svetske moći, sposobni menadžeri i preduzetnici su proglašavani tehno- menadžerima i "klasnim neprijateljima društva" i državnog sistema, koji kako se tvrdilo, ugrožavaju proklamovana načela društvenog sistema-svetinje, zvana društvena svojina. Privatni biznis i lična svojima smatrani su za jeres. Kap je prelila čašu tadašnjim privrednicima, kada je 1986. godine usvojen u BiH Zakon o oduzimanju, bez naknade, legalno stečene imovine. Svako privatno vlasništvo poslovnog prostora (preko 70 m²) smatralo se viškom i oduzimano je bez naknade. Taj zakon je definitivno prisililo i Vinka Perića na poslovne aktivnosti na "demokraskom i slobodnom" Zapadu, kojem će se kasnije pridružiti i celi Balkan.
  U Titovoj Jugoslaviji privatnim poslom se mogle baviti samo male ugostiteljsko-uslužne radnje i po neko zaposlen u društvenom preduzeću, koji su uz dozvolu tog preduzeća dobili i Rešenje za dopunski rad od dva sata privatno, posle podne.
  Tadašnji, a i današnji (2023.) Akademik Prof. dr Vinko Perić je započeo svoj posao sa 19. godina u EI Niš, PSM Beograd, Šef servisa u Bosanskoj Gradišci, kao najbolji TV mehaničar u Jugoslaviji. Opširnije u elektronskoj varijanti knjige: Paradigma uspeha u vremenu tranzicije (vinkoperic.com), na strani 72.
  Prijavljujući dopunski privatni rad i popravljajući RTV tehniku, pogotovo kolor TV koji su bili basnoslovno skupi i kvarili se često, taj dopunski posao je donosio veliku finansijsku dobit! Tu dobit je Vinko pretvarao u devize sa kojima je podizao kredite za stambenu gradnju, a prema odnosu 3:1. Dobijeni novac je pola upotrebljavan za izgradnju velike kuće na sprat sa lokalom, a polovina je išla ponovo u devize i u daljnje kredite. Opširnije u elektronskoj varijanti knjige: Paradigma uspeha u vremenu tranzicije (vinkoperic.com), na strani: 141.
  Ali ne leži vraže, komunistička vlast je uvidela njihov problem bogaćenja svojih "klasnih neprijatelja" i donose zakon u BiH po kome se moralo svima oduzeti bez naknade sav poslovni prostor u privatnom vlasništvu preko 70m2. Vinko Perić sa suprugom i dvoje dece je tada imao 73m2. Znači zbog tri kvadrata trebalo je sve oduzeti bez naknade. Pošto je ova informacija stigla na vreme moralo se hitno raditi sa Predsednikom SUD-a u Gradišci. U toku 24. sata je sve uspešno i pravosnažno završeno. Na tužbu supruge Dragice razveden je brak pravosnažnom presudom, podeljena i pravno i fizički imovina na dva dela i počelo se tražiti rešenje za biznis u drugoj stranoj državi. Zahvaljujući današnjem (2023.) Akademiku Prof. dr Radoji Radiću i informacijama koje je kao moj prijatelj i poslovni saradnik preneo, kao i Nebojši Stanišljeviću suprugu koleginice Sandre - jedne od mojih sekretarica, u Beču je Vinko otvorio i pokrenuo firmu "WICOM" Ges.m.b.H. EXPORT-IMPORT, Wiena, EU, i postavio za Izvršnog direktora Nebojšu Stanišljevića. Opširnije u elektronskoj knjizi: Paradigma uspeha u vremenu tranzicije (vinkoperic.com), na strani 134. Ovaj poslovni potez se kasnije dolaskom Ante Makovića na vlast u Jugoslaviji višestruko isplatio!
  Zahvaljujući tranzicionim promenama Istočnog bloka, a time društveno-političkog i pravno-ekonomskog sistema, u Jugoslaviji devedesetih godina prošlog vijeka, dolazi do zakonske mogućnosti osnivanja firmi sa prepoznatljivim privatnim vlasništvom. Primjenjujući, na Zapadu stečena, kako praktična tako i naučna saznanja, 23.11.1989. godine, čovek sa vizijom, inovator i tadašnji preduzetnik mr sci. Vinko Perić, proširuje svoje poslovne aktivnosti Holding Kompanije "WICOM" iz Beča, na naše prostore, sa centralom za YU u Gradišci, na Savi - RS-BiH i Šabac - Srbija. Osnivanje novih firmi u raznim oblastima privrede zavisilo je i od raspoloživih i slobodnih stručnih resursa, odnosno stručnih kadrova spremnih za zajedničko deoničarsko ulaganje, rizik i rad. Problem stručnih i sposobnih kadrova je tada bio, kao i danas, veoma prisutan, jer je otpor tranzicionim promjenama sa jednog sistema rada i razmišljanja na drugi sistem jako veliki. Stručni kadrovi su rijetkost. Vikom je 1990. godine platio tadašnjih 30.000,00 DEM - DP "Čajavec" Banja Luka, da dozvoli prelaz Magistru elektronike Mladenu Vidoviću u "Vikom", koji je bio stručnjak iz oblasti novih kompjuterskih tehnologija. Većina tadašnjih osnovanih preduzeća posebno u Hrvatskoj i BiH je startovala sa hardversko-softverskim računarskim sistemima ili PC kompijuterima Kompanije "VICOM". Opširnije u elektronskoj knjizi: Paradigma uspeha u vremenu tranzicije (vinkoperic.com), na strani 161.
  Do razbijanja YU i nasilne sececije, (uz svestranu pomoć stranog faktora koji je neminovno proizveo građansko-vjerski rat), u okviru Holding Kompanije "VICOM" funkcionisalo je 16 nezavisnih preduzeća, kao i par dioničarskih društava u kojima je "VICOM" bio jedan od glavnih osnivača i vlasnika, među kojima su: "KOSIG- DUNAV" osiguranje Banja Luka, "CROACIA" osiguranje Zagreb, "AGROPROM" Banka Banja Luka, Privatizacioni Investicioni Fond "PRIVREDNIK" itd. . . Opširnije u elektronskoj knjizi: Paradigma uspeha u vremenu tranzicije (vinkoperic.com), na strani 175. i 221.