Vinko Perić - Savez radioamatera RS

САВЕЗ РАДИО АМАТЕРА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

https://www.hamradiors.org/

Према животном, практичном и научном искуству Проф. др Винкo Перић академик, из широког спектра његових мултидисциплинарних активности и љубави према истим, посебно у младости, на рангирано прво место ставља Радио аматеризам!

Стручно, практично, а касније и научно, та се љубав претворила у веома успешан професионализам и са Радио и Телевизијама „ВИКОМ“, koja je до 2008. године Ко. „ВИКОМ“ довела до неслућених размера и успешних пословних врхова, по свим питањима. Погледајте само део: https://youtu.be/5x7ny-Bokh0
Винко је са 16. година је направио бежични даљински управљач са којим је укључивао све уређаје на струју у кући без каблова, а са 17. година саставио је из делова и направио прву ЦБ Радио станицу на 27МХз, а данас 2024. године у Брчком дистрикт завршава по систему „кључ у руке“ и 18. професионалну Радио и ТВ станицу „РТВ Пулс“.
Прво радознало питање је Винко поставио себи када је слушао као дечак мали очев транзистор: “Како велики људи могу да уђу у мали транзистор“? Од тада до данас увек је спреман да пита, слуша и учи. Такође му идол постаје Никола Тесла, чије је неке изуме осавременио и прилагодио данашњим потребама и условима.
Део стручних и практичних одговора на своја радознала питања из младости Винко је добио од врсног радиоаматера иноватора Драгана Петровића, а све стручно у

Средњој школи за „ТВ механичара“ у Шапцу где је имао свог радиоаматреског друга за Професора и генијалца за електронику Мићу Нинковића каснијег кума, чија је ћерка (пасторка) Јелена Бабић од друге супруге Марице радила у Ко. „ВИКОМ“.

Даљње усавршавање из ове области Винко наставља на ВКВ школи у Новој Градишци Хрватска. После дипломе 1987. г. за Машинског инжењера на Универзитету у Бања Луци 2002. године Винко успешно брани Магистарску тезу из области Менаџмента у медијима на Универзитету за „Мир и Развој“ Уједињених Нација, а Докторсу дисертацију брани на Интернационалном универзитету Брчко дистрикт и постаје Доктор безбедности. Тренутно је Ванредни професор на Универзитету „Привредна академија“ Брчко Дистрикт на предмету „Безбедност у медијима и комуникацијама“. https://youtu.be/jT7Dw0RMJ8c
Нешто више о животу и активностима до 1996. године Проф. др Винка Перића можете погледати и у књизи „Парадигма успеха у времену транзиције“ као и у електронској варијанти на: https://vinkoperic.com/lang_sr/knjiga_paradigma.html
Проф. др Винко Перић је цео свој животни век био веома активан у Пословно-привредном и НВО сектору више држава. Никада није хтео да ради у Власти, јер како он каже док је год прљава политика главна он неће да учествује у томе: https://youtu.be/b_M_quN8QZQ

Прво чланство са 15. година и контакти са организованим Радио аматерима су остварени 15.10.1968. године у Радио клубу „Никола Тесла“ - YU1HQR у Шапцу чије просторије су биле у Ватрогасном дому. Одмах је Винко приступио курсу и обуци за рад на аматерским радио станицама где после године дана 1989. успешно завршава, полаже испит те добија прву диплому и овлаштење за рад на аматерским радио станицама 4. категорије са дозволом за лични позивни знак YU1OEA издата од С.Р.А. Србије.

С обзиром да су главну реч као и свугде имали ткз. „маторци“ или стари и нефлексибилни радио аматери, а млађих је било све више са новим и иновативним идејама које нису могле да прођу код „матораца“ или шефова. Винко Перић, Раде Веселиновић, Милован Грујић, Селе... на челу са истинским лидером Драганом Петровићем су одлучили да напусте тај клуб и оснију свој нови Омладински радо клуб „Млади радник“ - YU1AFV у просторијама „Омладинског центра“ у Шапцу, који је био у главној улици. Тада је Винко свој лични позивни знак YU1OEA. Овај лични знак је шифра у етеру коју има лична и приватна Радио-аматерска емисиона станица. Нормално да би сте добили лични знак требате положити и испите за одређену категорију Радио станице. КТ-УКТ-ЦБ-ССБ... Први испит је Винко положио у Шапцу за рад на УКТ аматерским Радио станицама, а 10.02.1992. године у Савезу Радио-аматера РС - Радио Клубу YU4EBL У Бања Луци и за све друге опсеге осим А категорије која се више добија почасно и по практичној заслузи.

Други фактор који је младог и радозналог Винка радо задржавао у многим невладиним организацијама су лепе и паметне младе девојке које су увек биле поред оних који више знају од других какав је био Винко Перић. Једна од тих дама је и ЦЕЦА са Летњиковца, која је нажалост касније изгорела у ауту због судара.

Од свих активности новог омладинског радио клуба „Млади радник“ посебно апострофирамо покретање прве Аматерске телевизије у Југославији где су стечана многа практична искуства, која су Винку уз научна сазнања помогла да на Балкану нема равног у руковођењу и покретању „од нуле“ неки нови електронски медиј.: https://youtu.be/AMdfcdRA3S4. До данас 2024. г. покренуо је 18. Радио и ТВ станица у Србији и Републици Српској.

Почетаск професионалног рада у „ЕИ“ Ниш „ПСМ“ Београд и практично показаним најбољим резултатима рада у оправци РТВ уређаја у „ЕИ“ сервису Нови Београд, после пробног рада фирма га шаље на радно место Шефа „ЕИ“ сервиса у тадашњој Босанској Градишци, где га је чекала прва секретарица Мара Шувак и два службена аута („Фића“). До данас 2024. проф. др Винко Перић живи у Градишци на Сави. https://vinkoperic.com/

По доласку у Градишку, на Сави сазнаје да је тадашњи Председник општине магистар Миле Сртунић такође и Радио-аматер. О позитивном квалитету тог човека и његових активности је сувишно било шта рећи.
Довољно је само поменути да је од турске Касабе направио леп и фин град у коме је само на папиру био и Радио клуб „Младен Стојановић“ YU4ACL кога је заступао неки Бесим Омерагић, који је са својим пријатељем Зиличић Незиром из Народне технике из Сарајева проводио своју беговску политику и стално „радио“ Винку из леђа.

Проф. др Винко Перић уз помоћ Миле Струнића одмах је покренуо са мртве тачке Радио клуб, променио име у „Михаило Пупин“ и омасовио га са младим особама, обучавао их и финансијски помагао.
Код већине Винкових активности осећала се нека невидљива опструкција посебно у Сарајеву. Сазнали смо о чему се ради тек када су пријатељи из ДБ Београд мало другарски се распитали у Сарајеву и дошли до закључка да се ради о Бесимовој љубомори посебно када је телефонском пријавом „свом Муслиманском крилу или огранку“ државне Безбедности у Сарајеву пријавио Винка Перића. Тада је преко Зилиџић Незира из Народне технике БиХ успео дезинформацијама да суспендује најављено у јавности највеће Винково Признање „Борис Кидрич“ за рад у Народној техници БиХ као и већ најављену предложену Делегатску функцију „ССО БиХ“ у „Савез Социјалистичке Омладине Југославије“. Сплетке и лажи је упутио уочи Конгреса ССО БиХ, јер је знао да тада није било могуће због кратког времена проверити изнесене Бесимове лажи за Винка.

Наиме Винко је тада 1975. „не случајно“ направио предајник на средњем таласу и покренуо у јавности емитовање радио програма путем своје приватне Радио станице. (истина: без јавне дозволе државне власти, јер се она није могла никако добити, али локална власт и још неки изнад њих у Београду су знали!).
Но, то су била предратна комунистичка времена када се исламски фактор тајно груписао по свим питањима.
Од тадашњих активности Радио клуба YU4ACL – „Михаило Пупин“ у Градишци и Председника Винка Перића издвојићемо посебно велики успех и похвалу Радио-аматера на Војној вежби „Јежева бодља 77“ када су Радио аматери добили највећу похвалу од главног Генерала. Наиме Радио-аматери су били у Центру за осматрање и узбуњивање и имали су задатак да јаве чим наиђе неки „непријатељски“ авион. Глани штаб вежбе је знао позиције наших радио станица и како то бива наруче авионе да долете са стране где није било наших радио-аматреских станица. Међутим чим је наишао авион из тог правца Винко је добио податак и проследио га Штабу. Они су се запитали како је то могуће? Међутим Винко је без знања Штаба ангажовао и радиостанице против градне одбране али само њему су биле подређене, као резервну мрежу, што је добро дошло.

Нажалост или на срећу, долази наметнути нам одбранбено-отаџбински рат и Радио аматери добијају своју патриотску улогу. О рату нећемо али информације, знање, стручност и патриотске активности и у таквом окружењу наводе Винка Перића да у свакој могућој патриотској области буде авангарда и „Ован предводник“.
Поле учествовања у формирању „Фудбалског савеза Републике Српске“ Винко и ако никада није имао времена да се бави спортом, али добро зна шта треба нова Српска држава да има од својих институција. 1993. покреће и формирање „Савеза радио-аматера Републике Српске“.
Као и свугде имамо незнања, дилетантизма и тврдоглавости, као и не разликовања битног од мање битног, што Винко неволи, али увек тражи најмање лошу варијанту. Тада су и неки добри Радио аматери били запрљани политиком. Неки су били од Добоја „Социјалисти“, а Шешељ-Поплашенови радикали на челу са Винком у Бањој Луци.
Ипак Винко успије некако рогове у врећи сложити и у Бања Луци у Хотелу „Нтернационал“ одржи Оснивачку Скупштину Савеза Радио-аматера Републике Српске и верификује је СУД-ским Решењем бр.RG 11/93. од 02.08.1993. госине.
Комплетну Скупштину са свим трошковима је исфинансирао Винко Перић са својим фирмама. За Предсеедника је изабран Радио-аматер из Бјељине г. Душан Јовановић YU4AA., а Проф. др Винко Перић за заменика Председника.
Ради тачних историјских чињеница на крају овог веб сајта и валидних дозвола Проф. др Винка Перића појаснићемо и један „усудски“ проблем Српског народа и у оквиру ове невладине организације „Савеза радиоаматера Републике Српске“.
Постоје људи који су: Патриотски, стручно, интелектуално необразовани, неинформисани, умишљени, тврдоглави, примитивни те неразликују битно од небитног и који „са прљавом водом избацују и здраву децу“.

Наиме, у Југославији је био префикс за позивни знак за БиХ - YU4 xxx. Пројектованим распадом исте, да не улазимо у политику неки Муслимани су задржавали тај знак али су и они форсирали неки нови свој (Т9ххх).
Интелектуалне птриоте Радио аматера на челу са Проф. др Винком Перићем су излобирали и код Председника Радована Карџића да прихвате слободни државни префикс за позивни знак у свету који је тада био (X5xxx). У старту је први Председник СРА РС г. Душан Јовановић прихватио предлог (Х5АА) Винка Перића (Х5ВИКОМ). Међутим! Неким Радиоаматерима који са историјско-патриотског аспекта не заслужују ни име да им споменемо и који су били тада социјалисти из Добоја су све урадили да прогурају Муслимански предлог (Т9ххх). Сменили су касније Председника Јовановића увели јединствени префикс за позивни знак (Т9ххх) узели сву документацију и преселили у Добој. Пошто се Проф. др Винко Перић цели живот бори за превазилажење свих разлика међу Србима као и што чвршћег заједништва и саборности. Да не би дошло до даљњих разилажења Проф. др Винко Перић се пасивизирао у овој организацији и оставио их да раде како раде.
Квази демократским правом већине су они својим издајством или својим личним интерсима или недовољно патриотском освешћеношћу усвојили Т9ххх који смо морали сви да поштујемо.

Ипак, нај новијем Председнику Слободану Пртило се захваљујемо што се бар на 30. ту годишњицу сетио Професора, да га позове на Скупштину и уручи од свих неспорних и ексклузивно овде документованих и заслужених Признања бар Захвалницу!
Поновићемо и овде једну Исусову реченицу коју је својим следбеницима рекао на Гори, а коју је Проф. др Винко Перић упутио јавно свом напредњаку Александру Вучићу. Она пише и у Јеванђељу по Матеју 7:6 „Не дајте светиње псима, јер ће се окренути против вас и растргнути вас, нити бацајте своје бисере пред свиње, јер ће изгазити бисере. И на крају све Вас поздрављамо Радио аматерским шифрованим поздравом „73“.