Да би смо практично појаснили како је страни фактор после рата поред добронамерних едукативних активности лобирао и већину неинформисаних и патриотски неосвештених људи у РС путем „Данајских поклона“, требамо знати у ком времену и Светским околностима живимо и радимо. То време је „Транзиција света“ на крају 20. и почетку 21. века или „дигитална револуција“. Мало шире ћемо је појаснити јер на њу нити можемо утицати нити је игнорисати, већ се прилагођавати и покушати за свој народ извојевати најмање лошу варијанту, што би рекао покојни Кенеди.
  Под сложеним појмом транзиције подразумевамо свеобухватан и динамичан процес прилагођавања цивилизација кроз време, који обухвата не само физичке и друштвене промене већ и дубоку а често и битну болну трансформацију људске свести, морала, навика и међусобних односа, интеракција и повезаности спољашњег окружења и унутрашњег света са човеком.
  Транзиција није само „промена ради промене“ већ најчешће има своју сврху у обликовању боље, квалитетније и лепше будућности. Она подразумева и прилагођавање променама као адаптација и одговор савременим изазовима развоју друштва са разним природним, социјалним, културним, техолошким, друштвеним променама и феноменима у одређеним временским циклусима, било да су оне климатске, геолошке, еколошке, или културне природе, које утичу на живот човека.
  Ако транзицију посматрамо као неминовни и неопходни феномен одрживости, опстанка и развоја човека и човечанства онда требамо узети у обзир или истакли би важну улогу појединаца и заједница у одређеним временским факторима ка убрзавању или успоравању ових процеса. Џефри Сакс заговара брзу и такозвану шок терапију, али је она за ниво образовања и свести већине људи најболнија.
  Историја је препуна фасцинантних примера транзиција које су обликовале свет какав данас познајемо. Свака има и своје позитивне и негативне ефекте, у зависности из ког угла се посматра.
1. Неолитска револуција (око 10.000 година п.н.е.)
Прелазак са номадског живота ловаца-сакупљача на седелачки начин живота заснован на пољопривреди. Настанак првих цивилизација, градова и развој технологија попут оруђа за обраду земље. Ова транзиција је фундаментално променила структуру друштва и људску интеракцију са природом. Она је омогућила стабилност кроз развој пољопривреде, што је довело до развоја градова и културе. Негативни ефекат: Друштво је постало хијерархијски подељено, што је довело до социјалне неједнакости и ратовања за ресурсе.
2. Индустријска револуција (18. и 19. век)
Прелазак са мануелне производње на механизовану, уз помоћ паре, а касније електричне енергије. Урбанизација, брз развој индустрије, раст продуктивности, али и појаве као што су загађење и социјалне неправде. Постепени утицај на глобалну економију и успостављање модерног капиталистичког система. Ова Индустријска револуција је обезбедила раст продуктивности, развој технологије и побољшање квалитета живота за многе. Негативни ефекат: Масовна урбанизација довела је до прекомерног загађења, експлоатације природних ресурса и климатских промена, чије последице осећамо и данас.
3. Француска револуција (1789-1799)
Политичка и социјална транзиција која је довела до краја феудализма у Француској и поставила основе за демократију и људска права. Проширио се утицај револуционарних идеја широм света, инспиришући друге револуције. Она је оснажила концепте демократије, људских права и једнакости, па све до данашнњих „глупости“.
Негативни ефекат: У већини случајева, револуционарне промене довеле су до политичке нестабилности и насиља.
4. Деколонизација (20. век)
Земље у Азији, Африци и Латинској Америци прелазе са статуса колонија на независне нације. Овај процес је довео до значајних политичких и друштвених промена широм света, иако су многе нове нације остале суочене са изазовима попут сиромаштва и нестабилности. Ове земље су стекле независност, што је довело до културне ренесансе и самодовољности, али су многе нације остале суочене са изазовима попут сиромаштва, корупције и економске зависности.
5. Актуелна данашња Дигитална револуција (крај 20. века – данас)
  Прелазак са аналогних на дигиталне технологије, укључујући развој интернета, паметних уређаја и вештачке интелигенције, коју ВИКОМ РТВ међу првима уводи на Балкану. Промене у начину комуникације, пословања, образовања и културе широм света.
Сваки од ових примера показује како транзиције често долазе са позитивним, али и са изазовним аспектима, остављајући трајан утицај на људско друштво.   Ова данашња дигитална револуција је убрзала комуникације до неслућених размера, демократизовала знање и омогућила напредак у свим сегментима друштва, а посебно у науци и медицини. Негативни аспект је: Преплављеност разним па и манипулативним информацијама, смањење приватности и проблеми попут дигиталног јаза и зависности од дигиталне технологије, што даје већу шансу за успех образованима и могућност манипулисања са овим другима.
  Последице ових транзиција дубоко су утицале на савремено друштво, обликујући начин на који живимо, радимо и сарађујемо. Ове транзиције показују да свакa промена, ма колико значајна, носи и шансе и ризике. Савремено друштво сада стоји пред задатком да сагледа све аспекте из прошлости, како би се бавило са тим изазовима у будућности, од одрживости до правичности.
  Данашњи изазови у контексту транзиције Света произлазе из сложених интеракција између глобализације, технологије, природе и друштва. Неке од кључних изазова су:
  -  Климатске промене и еколошка криза
Последица индустријске револуције и прекомерног коришћења природних ресурса. Данас се суочавамо са глобалним загревањем, изумирањем врста, недостатком воде и порастом нивоа мора. Изазов је пронаћи одржива решења која не успоравају економски развој.   -  Технолошка зависност и дигитални јаз
Иако дигитална револуција доноси многе могућности, она такође ствара изазове, попут разлика у приступу технологији између развијених и неразвијених земаља. Постаје све теже одржавати равнотежу између коришћења технологије и очувања приватности, менталног здравља и људских односа.
  - Политичка нестабилност и глобални конфликти
Деколонизација и геополитичке транзиције изазвале су нерешене спорове, економску зависност и регионалне ратне сукобе. Данас видимо пораст популизма, манипулација, економске неправде и миграција услед ратова, сиромаштва и климатских промена.
  - Социјалне промене и културна транзиција
Традиционалне вредности и институције се изазивају савременим идејама о родној равноправности, инклузији и људским правима. Изазов је балансирати између очувања културног идентитета и прихватања неких шизофрених промена.
  - Економске транзиције и неједнакост
Прелазак на глобалну економију створио је велике могућности, али и огромну економску неједнакост. Аутоматизација и технологија утичу на радна места, захтевајући од радне снаге да се константно едукује и усавршава.
  - Здравствене кризе и пандемије
Све већа повезаност света олакшава ширење болести, као што смо видели са пандемијом COVID-19. Здравствени системи се боре да се прилагоде глобалним здравственим изазовима.   Сви ови изазови захтевају сарадњу на глобалном нивоу, али и индивидуалну свест о одговорности сваког појединца и друштва у контексту транзиција.
  - Транзиција свести појединца, посебно оног који није правилно информисан или је необразован, представља један од најизазовнијих и најзначајнијих аспеката укупне друштвене трансформације. Наводимо пар кључних аспеката:
  - Улога образовања
Образовање је кључно у помагању појединцима да схвате глобалне, друштвене и личне промене. Развија критичко размишљање и вештине за доношење тачних и битних информисаних одлука. Проблем је у приступу образовању, како личном тако и националном. Многи нису у могућности да се едукују због економских или социјалних ограничења, а посебно морално-психолошких.
  - Приступ информацијама
Појединац који нема приступ тачним информацијама често постаје жртва дезинформација. Овај изазов се интензивира са развојем дигиталне ере, где су лажне вести и манипулативни садржаји лако доступни и све чешће кориштени. Електронски дигитални медији и друштвене мреже су нај јаче модерно психолошко и оружје и едукатори са којима се обилно манипулише тако да промовисање медијске писмености може помоћи људима да разликују поуздане информације од обмањујућих, који је све више.
  - Културни и морални утицаји
Транзиција свести често подразумева превазилажење укорењених предрасуда, традиција или навика које ограничавају прогрес. Појединац може бити изазван да прихвати нове вредности, као што су инклузија, толеранција и људска права, у оквиру свог моралног система.
  - Емотивни и психолошки аспекти
Промене могу изазвати страх или отпор променама, посебно код људи који немају могућности да разумеју њихов значај. Подршка кроз дијалог, менторство или примере из праксе може помоћи појединцу да се лакше прилагоди.
  - Колективна улога друштва
Друштво игра важну улогу у трансформацији свести појединца, кроз промоцију позитивних вредности, едукацију и стварање окружења у којем се промена прихвата. Пример би могла бити кампања која се фокусира на еколошку свест, толеранцију или равноправност. Транзиција свести је процес који захтева време, упорност и адекватну подршку. Она није само индивидуални изазов, већ део шире друштвене трансформације.
  - Електронски медијi у транзицији друштва!
Нови дигитални електронски медији и друштвене мреже су најмоћнији алат за спровођење транзиционих промена у свету. Њихова способност да брзо пренесу циљане информације великом броју људи даје им значајну предност у промовисању нових идеја, друштвених покрета, политичких реформи, па чак и културних трансформација. Они играју кључну улогу у транзицији и друштва и појединца, јер обликују мишљења, вредности и понашање људи. Они утичу на начин на који људи перципирају себе и свет око себе, посредујући информације о друштвеним, културним и политичким променама. У процесу транзиције—било да је реч о личном развоју, промени мишљења или прилагођавању друштвеним променама—медији пружају едукацију, инспирацију и нове перспективе. Међутим, истовремено могу да изазову притисак или конфузију, уколико информације нису објективне или су превише агресивне. Важно је разумети њихов утицај и поруку, како би појединац могао да развије критичко мишљење и адекватно се прилагоди променама у савременом друштву.
  Успешност транзиционих промена зависи од читавог екосистема фактора: образовања, економских ресурса, политичке воље, друштвених вредности и активног ангажовања појединаца. Медији, као један од највидљивијих и најутицајнијих алата, играју улогу катализатора, убрзавајући прихватање промена и ширећи свест. Међутим, сам медијски садржај мора бити квалитетан, објективан и усмерен на праве циљеве, да би ефекат и порука били позитивни.
  Према доступним подацима, УСАИД је значајно улагао у развој медија у Босни и Херцеговини. Кроз програм ИМЕП (Програм оснаживања независних медија), који је трајао пет година, уложено је око 5 милиона долара за јачање независних медија. Такође, УСАИД је покренуо и петогодишњи пројекат вредан 10 милиона долара, који има за циљ даљу подршку медијима у БиХ. Укупно, УСАИД је у различите пројекте у БиХ уложио више од 400 милиона долара, од чега је део био намењен медијима. Ова средства су коришћена за обуку, финансијску, теничку и стручну подршку, правну помоћ и унапређење медијског простора.
  Ова и многа друга донаторска средства су већина медија обилато користила осим ВИКОМ РТВ, који је због своје уређивачке, способне финансијске, софистицирано стручне и националне политике био „црна овца“ и није хтео користити никакава донаторска стедрства, већ само коректну и закониту пословну сарадњу са свима.
  Челни човек Ко. ВИКОМ – Проф. др Винко Перић је знао да је у транзицији потребна страна едукација због преласка на сасвим друге западне вредности и односе, али су му, као патриоти, били сумњиви разни донаторски „Данајки поклони“ док се није лично и практично уверио и код покретања његове идеје око подизања удружења „Асосијације електронских медија у Републици Српској“!
  Дејтонским споразумом 1995. је постигнут мир као најбитнија вредност. Са њим није ниједна страна била најзадовољнија, али је свако од три националне групације у БиХ добио по нешто што није имао прије. Са њим је страни фактор добио највише у смислу легалног утицаја и контролисања будућности БиХ и виших интереса.
  Споразум је оставио широке могућности наводног „договарања“ 3 народа и два Ентитета, али је малом броју јасно да све зависи од страног фактора укомпонованог у транзицију света, способности и морала локалних политичара. Уз помоћ Високих представника у БиХ Муслимани Бођњаци су драстично урушавали Дејтонски споразум преношењем Дејтонских овлаштења са РС на БиХ ка унитаризацији и централизацији. Морамо нагласити да су првим послератним Српским политичарима биле добро „везане руке“ или су били смењивани ако нису били подобни од стране Високих представника. Чиме се може оправдати смена легалног и легитимног Председника Републике Српске - Проф. др Никеле Поплашена?
  Тек у другој појави Миле Додика и трансформацији његове политике од умерене ка националној у чему би могао да се захвали и Проф. др Винку Перићу, политички односи и Српски интереси се покрећу у другом позитивном смеру ка децентрализацији БиХ и самоодрживости Републике Српске, ка уједињењу са Србијом.
  Један од ретких дежурних патриота Проф. др Винко Перић добро предвиђа и разуме стране конспиративне стратегије, јер их је изучавао на Докторским, а посебно Магистарским студијама „ЕЦПД“ Универзитета за Мир и развој - Уједињених Нација: https://youtu.be/jT7Dw0RMJ8c
  Пошто је имао под својом контролом више патриотских „ВИКОМ“ РТВ електронских медија и мрежа, као и одличан и стручан утицај на грађане Републике Српске успео је путем патриотских Медијских пројеката „ИЗВОРИНКЕ“ https://youtu.be/9Kg7zx2Fphg „ВИКОМИЦE“ https://youtu.be/zjhBuTmFoFI „СРПСКА НАРОДНА МУЗИКА“, „SRPSKA NAPREDNA STRANKA RS“ 1997. https://youtu.be/zTK5pDTNNU0 „СРПСКИ ПИЈЕМОНТ“ https://youtu.be/M_mfluOcYlQ итд... успео да укупну политичку сцену Републике Српске окрене у десно и тиме да Милораду Додику политичко покриће за његово патриотско деловање у БиХ.   Такође код странаца, посебно код неких конспиративних а утицајних Француза и Амера, Фид бек, Винковог конспиративног пројекта „Одбрана и заштита Републике Српске“ је на Изборима 2008. године, произвео обрнуту дотадашњу перцепцију и позитиван став на западу о Србима и Републици Српској, када се са Др Драганом Дабићем појавио у предизборном споту „СНС РС“!
  Због разних и медијских манипулација навели смо више битних параметара за ову конкретну тему о покретању пословне „АЕМ РС“ - „Асосијације електронских медија Републике Српске“, која је конституисана 13.05.1999. године у просторијама „НТВ“ Бања Лука на челу са правником Проф. др Зораном Калинићем.
  Неиме, после успешног покретања ВИКОМ РТВ + у Шапцу (Србија) 1996. https://youtu.be/97rABMBisMQ и ВИКОМ РТВ у Бања Луци 1997. године:
https://vinkoperic.com/lang_sr/vikom_radio_bl.php Председник Ко. „ВИКОМ“ добијa конспиративну информацију да се од странаца припрема оснивање у Неуму „Асоцијација независних електронских медија БиХ“.
  Знајући шта то значи за медије из Републике Српскем јер Дејтонским споразумом није предвиђена унитарна БиХ организација, већ су медији на Ентитетском нивоу а Република Српска је имала и свог Министра за медије Рајка Васића. Винко се одмах састао са колегом Зораном Калинићем и предложио му да са другим медијима из РС хитно конституишу „АЕМ РС“, да Зоран Калинић буде на челу те организације Републике Српске, што је Зоран прихватио и да као правник то заврши, те да седиште буде у његовим просторијама у Бања Луци.
  Скупштина је одржана:13.05.1999. и на првом састанку Управног одбора Винко Перић предложи једну одлуку да уколико дође до оснивања Асоцијације БиХ, што ми не можемо оспорити већ да нико од нас чланова не иде у лично име или свог појединачног медија, већ ако позову нашу РС Асоцијацију онда би ишао комплетан Управни одбор или само Председник у име свих, рачунајући да некаква конфедеративна, или дво Ентитетска Асоцијација може да има правно упориште у Дејторнском споразуму и ако будемо имали интереса. Сви су то једногласно прихватили. Али не лези враже...
  После пар дана Проф. др Зоран Калинић сазива хитан састанак Управног одбора на којој је била само једна тачка дневног реда: подношење неопозиве оставке Председика УО и „АЕМ РС“ Зорана Калинића. На састанку се усвоји његов предлог и Винко од присутних предложи власника „Симић ТВ“ из Бања Луке за новог Председника, рачунајући да је по неким параметрима био некада Српски патриота. Међутим касније се испоставило да је не само Српски издајник већ и криминогени дилетант и лош човек. Никада се више асоцијација није састајала, а сви који су нешто добили од странаца отишли су у Неум појединачно и основали БиХ Асоцијацију.
  „Када је Винко у четири ока после састанка питао Зорана да му kаже зашто подноси оставку, добио је кратак одговор „Винко синоћ ми је био човек из УСА Амбасаде из Сарајева, који су ми помогли када сам почињао са медијима - донирали су један ТВ предајник“!
  Ко зна читати између редова све ће му бити јасно!“